- Kako si? - okej sam. I ja ću uvek znati Da se iza tog lakrdijaškog ‘okej’ krije vrisak na ljude, na svet, na društvo, na nepravdu među zidinama grada, na trgovima, širokim i okićenim, koji svojim konfuznim bojama prikrivaju mrak u glavama ljudi, u domovima, na bulevarima koje svetle veštačkom svetlošću, čijim ulicama prolaze veštački...
Sivilo. I bukvalno, i u ljudima. Muka. Teskoba. Napor. Ali, I toplina. Neopisiva. Nicim izazvam optimizam. "Će si bude". Možda sutra. Možda nekada. A možda i neće. Srdačnost. Neizmerna. "Što južnije, to tužnije" - tačno. Međutim, i "što južnije, to gostoprimljivije". Ne verujete? Dođite. Nisam objektivna? Priznajem....
Ti i ja lutamo kroz dan Toplog beogradskog dana. Izdvajamo se Pogledaj ih samo Bezglavi, užurbani, urbani. Mi smo ljubav u crnom Ali ne u žalosti. Crna boja je boja topline Crna boja te zagrli i ne pušta. Ti i ja lutamo kroz dan U gradu gde nas niko ne poznaje U gradu gde je svakoga...
Zavoleo sam Siriju Od usana spikera Dok su o palim bombama, Prepadnom staloženošću, Artikulisali. Alep je ruševina, Sa ekrana Šaka ljudi odmahuje rukom; Slutim mnogo ih je više Ukopanih pod betonom. Groblja su svuda po gradu, Po neki život preskače tela; Siriju sam počeo da volim Od usana tih spikera Dok su, Prepadnom staloženošću, Kao o paloj kiši, O palim bombama, Artikulisali. Autorka: Elena...
April je u našem gradu. Bez nas. April posebno voliš. Tada posebno voliš i naš grad. Ja sada posebno volim april. Zbog tebe. I posebno volim naš grad. Bez nas. April obećava. Ponovo oboji oči i tada izgleda lepše svaki grad. Zamišljaš li i ti, aprilom, naš grad, kakv je bio i kakav je sada bez nas? Pored mene...
Dana večeras luta gradom. Nagazna mina nepripadanja eksplodirala joj je pod nogama. Svakim korakom, novo pucanje u grudima, mislima. Mogla je fizički da oseti grmljavinu u glavi. Vatromet sećanja. Oluju svega što više nema. Ostao je samo prah. ,,Ovo nije moj grad”, rekla je dok je pokušavala da prikrije...
Beograd je glavni grad Republike Srbije, a može se, naravno, i opisno odrediti, recimo, nekada je, sećam se toga dobro, u udžbeniku poznavanja prirode i društva pisalo ovako: „Na mestu gde se susreću talasasta Šumadija i ravna Vojvodina, nalazi se naš glavni grad Beograd“, i...
Kiša uspešno mršti lica I sahranjuje osmehe. Dobro došli Ovo je jesen Lišće pada u sigurnu smrt I gubi bitku pod mokrim nogama. Grad je tmuran U bilo koje godišnje doba. Još jedan kišni dan Dokazuje koliko je malo toga ostalo U ljudima Oni su poraženi i izmučeni Kao beskućnik preko puta Pogrbljen nosi dve kese kostiju Za sebe...
Ja sam lažov i jako sam dobar u tome. Svakodnevno uspem da slažem sebe da se za nešto posebno budim da mi je za novi dan potrebno više sati sna zdrav, dobar obrok čisto telo, kosa, odeća osmeh i lepa reč poznanicima komšijama ponekad radoznalim prolaznicima. - Smisao je tu negde - svakodnevno kažem sebi - iza ćoška. - Tako...
Sedim na poslednjem sedištu autobusa Džoni Štulić mi pomaže Kaže da obratim pažnju na poslednju stvar. Da zaboravim na sve što znam. Prazna autobuska stanica I grad u kojem ljudi ne poznaju Naše face Stvaraju olakšanje u mojoj glavi. Svakom čoveku je potrebna promena. Osmeh plovi kroz pogašena svetla. Najlepši osećaj koji čovek uspe da doživi mora sam da stvori. Jedan pozdrav pre odlaska. Jedan zagrljaj ide u večnost. Jedna pesma ostaje u glavi. "Povuci još dim, udahni volju za put i uzmi moju ruku." Odzvanja Dok se smejem i pobeđujem osećaj Koji stvara haos. Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...