Koliko ću još dugo morati da čekam da mi kažeš sve ono što želim da čujem? Kada ćeš i ti poželeti da pobegneš iz ovog grada? Jer, zaista, ovde nema mesta za nas. Odavno. I svaki korak je težak. I svaki pogled je prezriv. Mi tu ne pripadamo. Samo čekam da i sam shvatiš da je vreme za beg. Pa da...
Ništa nije bilo tako večno Kao moje od tebe rastajanje Niti je šta dublje od pogleda kojim se noćas Ovog grada Pruženog pred mojim očima - sećam; Svet će možda zgasnuti noćas u gasećim očima mojim, Preda mnom je pružena planeta; Tako od sveta mogu videti malo; Ispupčen je grad svojim...
Hodam svojim mrtvim gradom U nadi za bilo kakvim šumom Drveće odavno ćuti. Idem kroz mrak Tišina ježi Glavni lik horor filma Korača trezan u noć. Mesec je jedina svetiljka. Stapam se sa tamom. Pitaju me zašto ne nađem nekoga Zar u ovom gradu Bez čoveka, psa ili muve Bez bilo kakvog živog bića na ulici. Ovo nije...
Umorna sam. Od lažnih osmeha. Lažnih pozdrava i lažnih ljudi. Svi su se promenili. Ne volim ovakav svet. Gde su svi isti. Ne prepoznajem ih. Nekad sam im verovala. Kada je sve otišlo dođavola? U šta sada da verujem? Kome? Samo želim da pobegnem. Da promenim frizuru, boju kose, ovu ulicu, ovaj grad. Izvini, Beograde. Nisi ti kriv. Teško mi je da koračam tvojim ulicama. I...
Danas sam te srela. Hodao si užurbano jednom beogradskom ulicom. Kao nekad. Srećan i uspešan. Znam da si me prepoznao. Uvek sam verovala u tebe. Baš čudno. Iako se nikad nismo upoznali. Osim ako upoznati znači razgovarati pogledima. Prema toj definiciji znamo se oduvek. Iz nekog prošlog života. I sad mi je krivo, kako to obično biva. Čekala sam te sve ovo...
Ako ipak dođeš u moj grad I moju ulicu boje maštanja, Udahni proljeće sa visokih krovova I zagrli vijekove u redovima lipa. Zažmuri, Ako dođeš u moje sokake Zažmuri, Ako mi prepoznaš stan I ako moja soba te poljubi, Nikom' ne reci, Nikad ne odaj. Ako razmaknem bijele zavjese, Pa zaviriš kroz moja stopala, Ne misli o tvojim...
agresivni hroničari svakodnevlja i dalje lupaju na naša vrata ali ostajemo nemi u vakuumu ljubavi krijumčarimo vedrinu ako su ovo zaista poslednji dani budi bonsai na ivici sveta sa nešto zahvaćenog sunca u posudi slepa za prazninu grad halucinira obavijen maglom kao umorni haiđin u opijumskom dimu kako smehom rasterujemo zloduhe sa raskršća Autor: Darko Stanković Fotografija: tumblr.com ...
Budim se Imam 6 godina I urođenu želju da utabam sneg Decembar je Bliži se rođendan i prvo slavlje Sa prvacima. Srećan sam i smejem se Čeka me život Posle škole grudvanje I valjanje u belini grada Sve do mraka Dolazim kući mokar Crven i bez ijedne brige. Budim se Imam 10 i nogu u gipsu Umislio sam kako znam...
Volim kad duva vetar. Podseti na jesen, Koju sam skoro zavoleo, Uz kuvanu rakiju, Magloviti Beograd, I miris opalog lišća. Jebem mu mater, Pre devet godina, Otišao je Prele. Pre par meseci i Gaga. Ostali smo sami Beograde, Dobro, malo džeza, I puno piva, Jeftinog vina, Vinjaka, Iste one kuvane rakije Koja me navukla na jesen, I miris jeseni, Tužna moja jeseni, Kako je...
Verujem u prošle živote, jer ti si nešto što se desilo u jednom. Ti si delirijum koji traje mesecima. Ti si kraj avgusta, semafor i sunce koje ti zlati kosu onog dana kada si kročio u mene, u moj nemir, potpuno nepozvan. Ti si ono mesto na klupi...