Ne nosi crno, ne nosi belo i ne ronzaj na svadbama – to bi trebalo da okačim velikim slovima na neki duševni ofinger za ubuduće. Bila sam na svadbi u subotu. Bilo je emotivno, veselo i pijano. Na svadbama se ne plače, je l’ tako?...
Septembar je čekao iza ugla, a sa njim odlazak. Konačan beg iz provincije. Nikad kao ovog leta nije sebi izgledala kao izdajica, kao prevarantkinja. Prijemni je položila lako i bila u prvih deset na rang-listi. To joj nikad i nije bila briga. Sve što je...
Moram da napišem il’ ću da crknem. Dobro, možda i ne crknem stvarno, al’ postaću kao gorka mušmula zbog koje ti se skupljaju usta. To je gore nego da crkneš. Rastanci nisu moja stvar Nije mi dobro ovih dana. Opraštam se od nekog kog volim. Ja sam...
Sedam godina sreće je ništa naspram onog što tek sledi, zapisala sam u dnevniku. Žene pišu takve bljutave stvari kada slave godišnjice braka. Al’ stvari u našem univerzumu su postavljene tako da je nekad i bljutavo manje bljutavo samo zato što je istinito. – Da li...
Čitam pre neki dan status na Fejsu. Kaže, uđem na Fejs, a tamo starački dom! Svi isprobavaju onu Fejsbuk aplikaciju starenja, a meni se nešto na to i ne ulazi. Nije fora u starosti, već u starenju. Nisam nešto zainteresovana da se samo probudim sa sedom...
Pita mene Tijana: Kada si se u životu osetila kao froncla? Mislim se, pusti me, sestro slatka, malo malo pa se isfronclam! Neću da zapomažem, nije to moj stil, ali valjda je to postalo tako normalno. Da se osećaš loše i da se ne osećaš loše i...
Kada je umrla, tražio je da mu kupe onaj običan drveni ram kod Kineza. Tu da stavi njenu umrlicu i zakači na kuću. Pažljivo je uvukao umrlicu u ram, obrisao staklo prvo krpom, a onda i rukavom – kao da je to mnogo važno da...
– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina. – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...
Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...
Mama je pronašla moju vežbanku sa pismenim zadacima iz srpskog. Ne znam šta me više dirnulo: da li što sam nekad imala 12 godina, da li što je to bilo pre 20 godina ili možda, najviše, to što sam još tada ja bila ASKA. Žmu već...