Sedam godina sreće je ništa naspram onog što tek sledi, zapisala sam u dnevniku. Žene pišu takve bljutave stvari kada slave godišnjice braka. Al’ stvari u našem univerzumu su postavljene tako da je nekad i bljutavo manje bljutavo samo zato što je istinito. – Da li...

Čitam pre neki dan status na Fejsu. Kaže, uđem na Fejs, a tamo starački dom! Svi isprobavaju onu Fejsbuk aplikaciju starenja, a meni se nešto na to i ne ulazi. Nije fora u starosti, već u starenju. Nisam nešto zainteresovana da se samo probudim sa sedom...

Pita mene Tijana: Kada si se u životu osetila kao froncla? Mislim se, pusti me, sestro slatka, malo malo pa se isfronclam! Neću da zapomažem, nije to moj stil, ali valjda je to postalo tako normalno. Da se osećaš loše i da se ne osećaš loše i...

Kao onda kada smo imali 20 godina i kada je vrhunac dana bilo pronalaženje skrivenih kutaka na Kalemegdanu. Zavukli bismo se u neko ćoše i ljubili. Bez Beograda. Bez ljudi. Bez svemira. Stvorili smo vakuum od poljubaca. Sanja mi se sa tobom. U glavi mi je svaki...

Kada je umrla, tražio je da mu kupe onaj običan drveni ram kod Kineza. Tu da stavi njenu umrlicu i zakači na kuću. Pažljivo je uvukao umrlicu u ram, obrisao staklo prvo krpom, a onda i rukavom – kao da je to mnogo važno da...

– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina.   – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...

Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...

Mama je pronašla moju vežbanku sa pismenim zadacima iz srpskog. Ne znam šta me više dirnulo: da li što sam nekad imala 12 godina, da li što je to bilo pre 20 godina ili možda, najviše, to što sam još tada ja bila ASKA. Žmu već...

Danas imam tačno 11 692 dana. To bi značilo da sam pre tri dana napunila 32 godine. Tako bar kalendari kažu. Šta znaju kalendari? Ranije sam se bojala tog čuvenog 30. rođendana. Mislila sam, završava se jedna era, nisam više mlada, ode sloboda, ode spontanost, ode, pa...

Nikad nisam razumela taj „udaram ti čežnju“ impuls među ljudima. Zašto bi želeo ikoga da udaraš? I to čežnjom. Čežnja je nešto nežno, paučinasto i penasto što ima jak zagrljaj. Opsedne te celog i bez udaranja. – Ti to ne možeš da shvatiš, ali to je...