da su mi Mikina slova i Arsenove note u prstima, da mi je glas Šerbedžije ispod pokvarenog sata na ciglenom zidu pozorišta moje prve životne drame… da mi je duhova Frančeska i Laure malo Metkoša i dragih književnika, da mi prođu stihovima pa sjednu ispred mene na drvene stolice u Danijela Ozme i gledaju i šute… ne bih mogao ništa od toga mjeriti s njenim zagrljajem. Autor: Adis Ahmethodžić Fotografija: pinterest.com     ...

01 marta, 2018 /

Gde si da držiš svoju ruku u mom džepu, jer ti je hladno, jer si to radila u mojim snovima, kojih sada ima manje, i koje sve ređe posećuješ, a i nema te u mojim pesmama, nisi ni tu bila, već neko vreme, ali da često te se setim, dok koračam gradom, i dok su mi ruke...

15 decembra, 2016 /