07 okt Sutradan

Otvaram oči i suočavam se sa užasnim bolom: prikovan sam šakama i stopalima o ogromno deblo. Da bi mi svaki pokret bio sprečen, vezan sam oko struka, prsa i čela. Ne uspevam da pomerim glavu i oteram muve koje me u rojevima saleću i grizu po kapcima. Shvatam da sam upišan i uneređen. Oko mene se širi užasan vonj koji je proizvelo moje telo.
Deblo visi nad vodom, podržavano stenama sa obe strane rukavca. Zakovan sam za njegovu donju stranu. Tako uspevam da vidim svoje lice i oči u naoko mirnoj vodi. Bolovi u prikovanim šakama i stopalima su nesnosni, jači jer mi po ranama vredno i bezmilosno gamižu mravi.
Oko mene je mukla tišina, osim oglašavanja po koje ptice i tihog, zloslutnog talasanja vode. Sunce je nemilosrdno. Blizina vode ne uspeva da ublaži jaru. U magnovenju, pokušavam da se setim kako sam ovde dospeo i zašto ću se utopiti u nadolazećoj plimi. Tonem u bolan san i vidim svoje juče.
U bekstvu sam proveo osam dana. Da bih zavarao progonitelje, putovao sam kroz šumu noću, u pravcu reke. Sreća me je poslužila: kad sam izbio na obalu, medju rastinjem sam ugledao čamac, naizgled napušten, ali siguran za plovidbu. Mesečina je bila jaka, te sam čamac vodio blizu obale, pognut ka dnu, da me ne bi spazilo neželjeno oko. Oslanjao sam se najviše na jake rečne struje i tek ponekad bih pramac usmerio ka obali, da održim pravac. Reka je vodila ka moru u ovom delu i razgranavala se u nerazmrsivu mrežu rukavaca koji su srebrno svetlucali među šipražjem.
Ja slobodu površno poznajem. Lopov sam i ubica i zbog toga sam u begu. Poslednja žrtva bila mi je mlada devojka. Dok se opirala, zadavio sam je golim rukama i uz užitak, bez milosti, nasilno uzeo otpozadi. Nisam žalio za njenim životom, takvo razmišljanje bilo mi je potpuno nepoznato. I sad sam, ovako gladan i već umoran, sa slašću mislio na njen iskonski strah, na bespomoćno batrganje njenih udova, na svoje zadovoljenje povećano njenim užasom. Sećanje na želju za njom mi je u ovom momentu došlo kao okrepljenje.
Počelo je da se razdanjuje. Ćukovi su ustuknuli pred probuđenim pticama. Iza mene se širila svetlost dana, obasjavajući rukavac koji mi se ukazao sa desne strane. Naveo sam čamac u njega, tiho, bezglasno, i kroz metež spuštenih grana uplovio još dublje prema kopnu. U toj zlatastoj izmaglici, neprimećen sam spazio obalu, plitku vodu i u njoj devojku duge kose, koja se naga umivala leđima okrenuta ka meni. Bio sam iskusan lovac. Ni grančica se nije čula, ni talasić zapljusnuo kad sam se našao tik iza nje.
Nije se uplašila, niti ciknula, kada sam je obujmio krupnim šakama. Okrenuo sam je ka sebi i zanemeo od lepote. Bila je tamnooka, očiju srnećih, prekrasne kože, čulnih plouotvorenih ustiju, grudi koje sam želeo da odgrizem, svilenih sapi. Nasmešila mi se i rekla: -Pre nego što me uzmeš, dopusti da te okupam.
To mi se nikad ranije nije desilo. Neispavan i umoran, pristao sam bez pitanja, klimanjem glave. Poskidala je sa mene prljave rite i bacila ih ka obali. Ohrabrila me je: -Lezi u vodu, odmori, dolaziš iz daljine, pusti da te osvežim vodom, a onda ću te namazati uljima da ti zacelim rane. Kad me je okupala, ne propuštajući ni jedan deo tela, ni oči, ni uši, niti pazuh, leđa, spolovilo, stopala, dala mi je znak da ustanem i da je sledim. Pomalo naježen, krenuo sam za njom, kroz šipražje. Tako me je dovela do kolibe u kojoj je, činilo se, živela sama. Kad su mi se oči privikle na mrak, video sam da je koliba pokrivena sušenim cvećem i travama, a da su uz zid poređani sudovi puni mirisnih ulja.
-Lezi i zatvori oči, naredila je, a ja sam je i dalje slušao. -Prvo ću ti utrljati ulja u leđa i potiljak, a onda ćes se okrenuti da ti namažem lice i grudi i da se popnem na tebe, kao na pastuva.
Ćutke sam radio onako kako mi je rekla. Kad je konačno sela na mene, hteo sam da vrištim od užitka. Držala me je čvrsto među stegnima, zadivljujuće snažna za svoju tanušnu građu, vodila moje ruke po svojim grudima, milovala me, grebala, ujedala i jahala. Tako smo proveli, učinilo mi se, večnost koja je od magličaste zore postala vreo dan. Dopustila mi je da se sručim u nju bezbroj puta. Opijen mirisima ulja, moje uzbuđenje nije jenjavalo, već nagonilo da je neprekidno želim, na način koji mi je bio stran i nedokučiv, očaran njenom strašću, pomanjkanjem stidljivosti, načinima ljubljenja njenog tela koje mi je pokazala, a koji su mi do tada bili nepoznati.
Kad je već pao mrak i noć se natkrilila nad šumom, rekla je: -Nahraniću te. Dugo si putovao, još duže bio u meni i po meni, treba da ti obnovimo snagu za sutra. Ustala je, obukla dugu belu haljinu i počela da sprema večeru. Hranila me je dugo, iz ruke i pojila nečim što je ličilo na vino, istvremeno oporog i slatkog ukusa. Kao što mi je telesni kontakt sa njom bio potpuno nepoznat i uzbuđujući, tako je i hrana koju mi je stavljala pravo na jezik imala potpuno nov ukus, koji je budio sve veću glad.
Kad sam završio, rekla je: -Zatvori oči, i ja sam je poslušao. Probudio sam se vezan za deblo, zakovan, bez šanse da se spasim.
Sada, u ovo sutrašnje jutro, kroz zujanje muva i pevanje ptica, čujem zvuk nadolazeće vode, u kojoj ću okončati svoj život. Kad bih mogao da pomerim glavu i pogledam u pravcu obale, video bih je kako stoji, raspuštene kose, obučena u svoju belu odoru ispod koje joj probijaju grudi, nasmešena, sa blagorodnim i spokojnim izrazom u očima.

Autorka: Ivanka Radmanović

Fotografija: tumblr.com