29 avg Sloboda

Beskrajnim horizontima ostavljam tragove. Iako nemam više plan da se bilo gde vraćam, nikada nisam sigurna da nešto nisam zaboravila tamo. Širim se i levitiram između svih mogućih prostora, samo se nikada ne zadržavam unutar njih. To bi značilo granice, to bi me učinilo konačnom, a ja ipak potičem iz ravnice. Ona je konačna samo tamo gde se spaja sa suncem, do tog trenutka se slobodno širi beskrajem.

Na svakom putu započela sam manje ili više koraka. Sada već bez mogućnosti da na svakom od njih nosim i svoje telo, zaboravila sam gde sam ga ostavila. S’ vremena na nevreme ga pronađem, ali to počinje da gubi smisao jer se često snađem i bez njega. Važno je da od svih mogućih umova odaberem onaj odgovarajući, onaj koji sadrži potrebne informacije za dati trenutak. A Ona? Nju nosim u svakom džepu bazne jedinice svog bića i kako je ima sve više, tako baza postaje prevelika za sve one vrste umova koje sam skrojila da joj obučem. Tako moj beskraj postaje tesan. Sve dok..emociju ne raspodelim po svim ulogama. Tada nastaje balans i jedino što nastavlja da se širi jeste horizont….čitav moj kosmos i moja sloboda.

Autorka: Ana Maria Gašpar

Fotografija: favim.com