27 okt Ravnodušnost kao pobuna (Merso i poreklo amoralnosti)

Roman „Stranac” Albera Kamija je roman o ljudskoj egzistenciji i apsurdnosti života, čovekovoj otuđenosti i njegovoj nemogućnosti da ostvari dublju povezanost sa svetom koji ga okružuje i u kojem živi. Sam naslov upućuje na jednu takvu viziju sveta i života. Mersou su svet i društvo, u kojima se svojim rođenjem našao, strani i neprihvatljivi na isti onaj način na koji je i on, sa svojim pogledima i idejama o  životu, tom društvu neprihvatljiv i tuđ.

On uviđa nesavršenost sveta i veruje da svojim postupcima ne može da ga promeni i učini boljim. Njegovo nemoralno ponašanje samo je vrsta otpora i protesta prema takvom svetu, koji je u svojoj suštini iracionalan i bez smisla.

Suđenje za ubistvo, izvršeno bez pravog povoda, pretvara se u suđenje njegovoj bezosećajnosti i ravnodušnosti prema događajima u životu. Prava pravda u društvu ne postoji, postoji samo kazna za počinjen zločin. Društvo odlučuje da ubije ubicu i na taj način i samo postaje zločinačko.

Merso odbacuje vrednosti građanskog društva, smatrajući ih lažnim i licemernim. Odbacuje i religiju, koja u svojoj osnovi propoveda brigu o sopstvenoj duši i pokornost božijim zakonima, i prihvata samo ovozemaljski život.

Njegov odnos prema majci je ambivalentan i možda i njeno ponašanje prema njemu, posebno u periodu njegovog odrastanja, uslovljava prirodu takvog odnosa. Nedostatak roditeljske topline možda je odredio razvoj njegovog psihičkog bića i kasnije bekstvo u ravnodušnost i hladnokrvnost. Merso se povlači pred izazovima života i odbija da se menja kako bi se prilagodio svom okruženju.

U romanu „Stranac” zastupljene su i ideje koje pripadaju egzistencijalističkoj filozofiji, kao što je teza da svet nije zasnovan na racionalno objašnjivim temeljima i da ljudska egzistencija nema neko više značenje i svrhu, već se svodi samo na svest o fizičkom postojanju.

Kami u svom romanu težište pomera sa metafizičkih preokupacija i centralno mesto jednog modernog pogleda na svet posvećuje pitanjima vezanim za moral i apsurdnoj situaciji u kojoj se čovek našao zbog svoje nepopravljive potrebe da svet u kojem živi racionalno objasni, iako je taj svet u samoj svojoj suštini iracionalan.

Na prvi pogled, stiče se utisak da Merso događaje u svom životu prihvata sa jednim indiferentnim stavom. Smrt roditelja, kao i bračna ponuda, u životu svakog pojedinca imaju veliki značaj i veliku emotivnu težinu, kod Mersoa, međutim, svaka vrsta emotivne reakcije na tako bitne događaje  izostaje. On ravnodušno prima vest o smrti svoje majke i nije mu bitna Marijina ljubav. Pored toga, on nije licemer koji želi da glumi pred svetom i da lažnim suzama sakrije nedostatak empatije prema drugim ljudima. Zbog toga i nailazi na osudu društva, koje je izgrađeno na jasnim moralnim propisima i zahteva od svakog svog člana da ih poštuje i preuzme na sebe obrazac ponašanja koji smatra ispravnim i poželjnim.

Mersoova neosetljivost i nepristajanje da svoje ponašanje uskladi sa očekivanjima okoline čine ga otpadnikom od društva.

Utvrđeni sistem na kojem počiva svaka civilizovana zajednica ne želi da prihvati Mersoovo viđenje sveta i života kao jedne iracionalne pojave. Postoji pokušaj da se nađu racionalna i prihvatljiva objašnjenja za njegovo ponašanje. Tužilac na suđenju povezuje njegovu ravnodušnost na sahrani majke sa potonjim ubistvom Arapina, dokazujući svojom logikom njegovu moralnu izvitoperenost. Na taj način želi da odbaci jednu viziju sveta, sveta u kojem ne vladaju uvek uzročno-posledične veze među događajima, već se stvari najčešće dešavaju bez naročitog razloga i nemaju dublje značenje.

Merso može da se okarakteriše kao amoralni književni junak, ipak, u razgovoru sa sveštenikom on jasno izražava svoje mišljenje da u osnovi njegovog ponašanja nije potreba za kršenjem moralnih normi, već svest da moral sam po sebi ne oslikava istinu i da je svejedno da li neko čini dobra ili loša dela.

U svetu u kojem ne vlada smisao, već slučajnost, ne postoje jasna merila po kojima bi se mogao donositi ispravan sud o nečijoj dobroti i osećaju za moral.

Merso čini zlo ne zato što je loš, već zato što isuviše jasno sagledava svu nemoć dobra i čovekovu nemogućnost da ostvari moralne vrednosti.

Autor: Darko Stanković

Fotografije: en.ria.ru, imgur.com, www.britannica.com