08 sep Praznoverna praznovanja

U jeku prolećnih godišnjica

Umro je Jovan Mitrić

Umro je na prljavom trotoaru

Po kome su još sinoć

Pijani klinci urinirali

Umro je naslonjen na kontejner

Desnom rukom u smrdljivoj ostavi

Levom slobodnom

Glava je bila ni tamo, ni ovamo

Godinama je dozirao svoje propadanje

Izbegavajuću vajanje martovskih bogova

I sad je konačno uradio nešto konkretno

I sad je konačno pogodio smrt

Promašivši, čak, i kontejner

Za sobom je ostavio suprugu

Koja je prethodno ostavila njega

Ne mogavši da podnese tragizam svog Jove

Napustio je za vijek vjekova svoje tri ćerke

Koje su davno napustile svog oca

Čoveka retke erudicije i zdravog rezona

Vozilo hitne pomoći kasni

Policajcima je muka i okrenuli su mu leđa

A ja imam previše vremena da razmislim

Zašto me bol u stomaku

Oblikuje u figuru magacionera Mitrića

Zašto sam na pitanje

Ko ga ubi?

Odgovorio

Niko

Sam

Autor: Predrag Milovanović

Fotografija: tumblr.com