Pesnikova tužbalica

Nikada nisam našla

reči dovoljno teške

da ponesu opaku sudbinu sveta

na svojoj grbači.

I prelome kičmu najveće gusenice

koja se bezbrižno održava na malom listu.

I polome hrbat najređe knjige

što se sama još malo piše.

Sve su delovale sitne,

kao da metak silom guraš

u preusku cev patrljkom prsta,

kao da umišljaš

da postoji gustina

kojom šest hiljada miligrama

narkotika možeš da ukalupiš

u sićušnu tabletu,

kao da pokušavaš da razgovaraš

na frekvenciji kitova.

Stoga je sve moje bescilj.

Curkanje mastila kroz bušne lončiće,

curkanje do iznemoglosti,

dok celom svetu mastila ne ponestane,

dok sveta svetu ne nestane.

Zato ti uvek kažem “tiho”.

Tiho, ćudljiva družbenice.

Tiho, opaka saputnice.

Moja placebo pilulo.

Moja beživotna pesmo.

Moja smrti za života.

A zavidim uvek gosn Miljkoviću.

Ja ne nađoh jednu

da zemljom me spreči ustati.

Autorka: Emilija Deljanin

Fotografija: weheartit.com

Nema komentara

Ostavi komentar