07 avg Oproštaj

Pustite me da idem. Ne vucite me za rukav. Ne pričajte mi da ostanem. Ne terajte me na suze, samo me zagrlite i recite srećno.   Pružite mi podršku. Molim Vas, to mi je jedino potrebno. Ne tražim Vašu milost, dajte mi ruku i uputite mi zbogom. Recite to glasno. Ne bojte se,nije poslednje. Videćemo se mi sigurno, ne znam kada i gde, ali doćice i taj dan.

Ne brinite, tu sam ja. Uvek ću tu biti. Šta god Vam treba, u bilo koje vreme,  pozovite. Javiću se, očekujuci  dobro, a ne zlo.  Načuljiću uši za lep glas, a ne za loš.

Slušajte me, pogledi će nam se opet sresti, rukovaćemo se  i potapšati po ramenu. Jedva čekam da osetim tu radost. Čemu tužna lica? Zašto? Nemojte.  Evo, pa zato mrzim rastanke.

Odrasla sam.  Odrasli smo.  Nisam više devojčica. Ne nosim pletenice i haljinice, a lutke  sam  odavno bacila.  Sada imam knjige. One su moj svet. Dobro, znam šta hocete da kažete, surov je, to sam shvatila, ali takav je život.  Šamaraće me kako stigne,a ja te emocije moram potisnuti.  Neuspesi  i vode do uspeha. U nizu su porazi, ali i pobede.  A ja ću iz svega toga izaći jača i snažnija.

Odlučna sam. Idem sa željom i  velikim ciljevima. Oslanjam se na instinkte. Idem da se borim sa lavovima, u toj opasnoj  u džungli. Ona jestrašna i  u njoj žive razne životinje koje ne spavaju, nego vrebaju  na plen. Uoče ga brzo, a ja sam nova i neiskusna.

Nisam baš pripremljena najbolje, ali trudim se, istrazujem okolinu,moguće prepreke i neprijatelje.  Njima ne verujem, ali približiću im se.  Spoznaću njihove slabosti i mane. Imam svoju taktiku. Pokazujem zube i kandze, režem i grabim. I dalje se penjem, težim ka vrhu.

Posedujem moć i znanje. Koliko mogu, to ističem, a koliko ne mogu, to prikrivam. Neću dozvoliti da se to ispolji, vec ću ga prikrivati vešto. Učim i dalje i učiću do kraja života.

Odlazim. Ništa  ne obećavam, ali pokušaću.  Neću odustati, to je sigurno.

Volim Vas i čuvajte se! Budite mi dobro, mislim na Vas!

Autorka: Jovana Radulović

Fotografija: favim.com