Menjam te u sebi jer u očima ti vidim vašar dugu Na dlanovima boje večnosti Na noktima se oslikava treperivi strah Tvojim malaksalim telom plešu svoj poslednji Ples oproštajne brige. Potraži me u vrtlogu nade, iskopaj me iz oproštajnih korova Sačuvaj me od straha, znaš ti odlično da se ja plašim...
Jedno od mnogih leta kada su svi prijatelji i kumovi, jer familiju i nemam, bili kod nas u vikendici; kada je kuma spremila prženice za doručak. Pitala me je da li mi se dopadaju, a ja, jezičara i slučajno iskrena, pre nego privržena i pristrasna,...
Čestitala sam rođendan osobi koja me je, kako sam u najranjenijem trenutku tog dešavanja smatrala, najviše povredila u životu. Bio je to odlazak koji je zaboleo više od odlazaka najbližih, jer je bio neočekivan i vezan direktno za moje ljubavno srce. Kraj se desio tačno...
Kada bi otvorio dlan, ja bih na njemu iscrtala jedan predivan san. Zbrinula bih tvoje vešto skrivene strahove. Umem ih razumeti. Napravila bih novu liniju sreće, koja bi se ukrstila sa tvojom linijom života. Iscrtala bih nove poljupce, nove zagrljaje, nove osmehe. Novog tebe. Pokazala bih ti šarenilo neba iza crnih oblaka. Umirila bih...
Ovih dana se internet usijao od rastanaka. Ljudi odlaze. Računam, to sigurno nije lako. Rešiti se. Otići. Pisati pismo o tome. Računam, najteže je opraštati se. Rastati se. I uopšte nije lako čitati ta pisma. Prvo te obuzme neka žalost. Pa pomalo slegneš ramenima. Onda te iz...
Pustite me da idem. Ne vucite me za rukav. Ne pričajte mi da ostanem. Ne terajte me na suze, samo me zagrlite i recite srećno. Pružite mi podršku. Molim Vas, to mi je jedino potrebno. Ne tražim Vašu milost, dajte mi ruku i uputite mi...