15 jul Noći punog meseca

Odjednom drveće nestaje, sada je tu samo površina bez drveća i beli odsjaj meseca. Stala je, a nije smela da pogleda gore, ovoga puta je pognula glavu i tako nepomično stajala. Čula je korake, neko je išao ka njoj, muška osoba. Kako joj se približavao tako je sve više osećala neku uznemirenost, nije mogla da mu vidi lice, a on se približio i stao naspram nje. I dalje nije smela da pogleda… On je uhvatio za ruku i podigao joj je glavu rečima: „Ljudi koji uvek vide samo mrak zaista žele samo jednu želju“. Ona je pogledala na gore i odsjaj joj je pao na lice. Bilo je zadivljujuće. Tako nedostižno, a tako slatko.

Autorka: Tamara Kostić

Izvor fotografija: pinterest.com