30 jul Noć

Sve te noći bile su samo trenuci

Kada sam znao šta radim

I san ne može da pomogne

Može samo da te ponese i

Teleportuje u naredno jutro

Gde ostaju obaveze

I pogledi ljudi.

Noći su bile moji trenuci

Kada sam bio slobodan

Čak i kada me je olako gutala

I pljuvala po meni sve što sam

Ikada zgrešio

I dalje ne mogu da je mrzim

Jer samo tada mogu da pišem pesme

I da se suočim sa samim sobom.

Mislim da za to treba hrabrosti

Mnogo više od buđenja

Posle noći u kojoj bivaš ostavljen poput

lutalice koja šepa

Na totalnom pljusku.

Nije bitno koji je grad

Nije bitno

da li imaš nekog pored sebe

Ona ti neće dozvoliti

da odeš na spavanje

Dok ne napišeš pesmu

I ostaviš trag.

Zahvalan sam joj

Ona je glavni motiv

Sakrivena među ljudima koji smetaju

Među devojkama koje mogu da se vole

Ona je nešto što te ubija i diže istovremeno

Nekad ne znaš da li ćeš da je preživiš

Ali se ujutru nasmeješ

I kao da jedva čekaš da ponovo dođe

Jer ti nedostaje

Jer nemaš mira dok je gužva.

Obožavam teške noći

Pošto se samo tada

osećam normalno

i jedino tada umem

da pružim celog sebe.

Ako me ikada pronađeš

U takvoj noći

U dugoj

Samotnoj

Okrutnoj

Raskomadanoj

Oslobođenoj noći

Zadrži me do jutra.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com