27 jun Neko je odneo naše ulice

I šta je to

Godina, sekund, sat…

Par umornih svitaca više

U tamnijoj težini noći

I zaboravlljena bezbrižnost ćutanja

U smenjivanju jutara

Fosili probuđeni

Nastavljaju tamo qde su stali

Ne primećujući krljušt na obrazima,

Srebrni spavači još sanjaju

Tople kore milenijumskih borova,

Ljudi misle da misle bolje

I nije im bolje

Gaje teleskope u zglobovima

i nadaju se otkriću sopstvenog koraka

A jesen dolazi tiho

U seči drva i preranim padovima

I čini se da će sve opet zaličiti

Na dzepove zagušene kestenovima

Pod kamenim kockama Tanaska Rajića

I regrutske neizvežbane kažiprste

Našeg crvenog,

Crvenog detinjstva.

Autor: Marko Kragović

Fotografija: weheartit.com