13 avg NA ZADNJEM SEDIŠTU NAŠEG AUTA

Otac se namršti, majka oštro pogleda i nas troje se umirimo na zadnjem sedištu ljubičaste lade. Ništa tableti, ništa crtani, ništa animacija. Kakva bajka za odrasle! Sad je animacija glavna zanimacija za roditelje kad krenu na put.

Odmornu i za jurnjavu spremnu decu smestimo u auto i očekujemo da budu mirni. Ne ide, zar ne?

Evo na primer, mi. Mi ih imamo dvoje. Vratila sam se u detinjstvo: ponovo sedim između dva vrištavca! Žmu je kralj univerzuma na mestu vozača. Ponekad vidim u retrovizoru kako u mislima pregrađuje auto na pola: napred je on, put i muzika. Pozadi smo MI. Ali ipak PUTUJEMO.

Mir postižemo na dva načina.

Prvi je da pustimo decu da budu deca. Da su suva, sita i da im je zanimljivo. To uključuje sve: knjige, bojice, beskrajne razgovore, a najviše nadljudsko strpljenje za sva pitanja i odgovore.

Drugi je da ih prvim načinom izmorimo dok se ne uspavaju.

Kaže jedan prijatelj: „Može i tako. A kad ne upali, samo pusti muziku na najjače. Provereno radi!“

– Nije loša ideja!

– Lako je tebi, Žmu! Nisi ti na zadnjem sedištu našeg auta.

– Šta fali, odmor će biti malo drugačiji od onog na šta smo navikli.

– Prvo to,  moram da se pomirim sa tim da ovo letovanje neće ličiti ni na jedno prošlo, pa tek onda da krenemo na more.

– Što bi išla na odmor koji je isti?

– Zato što mi je bilo lepo! Izležavanje, čitanje, šetnje, spuštene roletne i sve ono u sobi kad se roletne spuste.

– Jeste lepo, al’ ovo je još lepše, baš zato što je drugačije. I zato što ne može da se ponovi.

– Kako ne može da se ponovi?

– Pa razmisli, njih dvoje će već sledećeg leta biti drugačiji. Druga deca. Mi ćemo biti drugačiji. Drugi ljudi.

– Pa šta predlažeš ti?

– Da se opustiš malo. I uživaš u ovome što je neponovljivo. Ta knjiga koju si htela da pročitaš već je napisana, neće se promeniti. Njih dvoje hoće.

– Lepo si ti to smislio, ja da gledam u decu, a ti u cice na plaži!

– Ti si moja cica!

Zagrlim ga pogledom  u retrovizoru i zadovoljno se uvalim između dva dečija autosedišta. 

Deca se smorila i spavaju.

Autorka: Srbijanka Stanković

Foto: Unsplash.com