Mesečeva straža

Sve što je srce na slamku pilo
Sve nevino, pa pomahnitalo
Sve je to stalo u ritam, bilo
O nerođenom, baš sve se znalo

I svaki napor sleđen u žili
I svaki krik poslat duboko
Sve je to videlo sneno oko
Pred kojim ceo kosmos čili

I sada ćutiš, sam, u tmini
I napipavaš u tišini
Neku boru, pukotine

A dnevni Mesec sve nadgleda
I nežnim bleskom otkriva mine
Jer te ne da, smrti te ne da

 

Autor: Predrag Milovanović

Fotografija: weheartit.com