- Čoveče, ova stanica će večno mirisati na ustajalo pecivo – teško sam disao dok sam skidao kaput. Šta to piješ? – nastavio sam dok sam se smeštao na metalnu stolicu stare kafane na autobuskoj stanici. Marko je sedeo naspram mene, nije mario što napolju pada...
Tijana je zauzeta. Boji snove. Tri male prostorije na Dorćolu pretvara u oazu za crne ovce. Naučila je koje se vrste lepkova koriste za različite materijale i koliko im treba da se osuše. Zapamtila je imena svih prodavaca iz obližnje farbare, jer ih ovih dana...
Koračamo tiho u gomili, čekamo da se oktobar brzo skotrlja niz naše modre, ispucale dlanove. Godina je 2016. Prošle su tačno tri večnosti i dva zaborava od kada sam te poslednji put poljubio u čelo. Oprosti mi. Oprosti što nisam na vreme shvatio koliko brzo naboraš to tvoje nervozno...
Popravljam neki stari blic već dva dana. Sklapam ga i rasklapam, dodajem i oduzimam delove, pokušavam da on, iako je korišćen osamdesetih godina, zasvetli ponovo. Rastavim ga, stavim sve delove na sto ispred sebe i kažem – idem da skuvam kafu, kad se vratim bolje...
Dan drugi. Sedimo pored prozora. Mali kafić na ćošku. Negde u Beogradu. - Njemu donesite produženi espreso sa mlekom, a meni ćete bokal apsinta! – osmehujem se konobarici. - Mala se šali od ranog jutra. Molim te, napravi joj čaj – pegla situaciju. Konobarica odlazi od stola, a...
Pokušavam da doznam šta me je to, ovako silovito, odgurnulo od pisanja. Zašto je u meni umrla želja da se nerviram na papiru i da sa papirom budem srećan? Pre nekih nedelju dana sam fotografisao moju devojku, testirali smo novi fensi reflektor. Menjajući raspored u stanu, tako da...
Danas mi posebno nedostaješ, a nije neki poseban dan. Čak, moram priznati, bio je poprilično traljav. Kiša me je vezala za krevet i naterala da mnogo razmišljam. A ja sam takav,malo oštećen, ne volim mnogo da razmišljam. Glavom kroz zid, pa makar pukla glava. Svaki put kada...
Zamisli reakciju lekara, kada shvati da više ne postoje bolesni ljudi koje može da leči. Neko je izlečio ceo svet, i njegovo postojanje više nije neophodno. Tako nekako se osećam danas. Napisali su sve što se moglo napisati. O ljubavi, o smrti, o životu, o kurvama i...
Izadora je mrzela svoje glasno srce. Toliko ga je mrzela da je bila spremna da potraži način kako da ga makar malo utiša. A srce, kao svaka pumpa, davalo bi svoj maksimum uvek. Kako i treba da radi srce jedne devojčice od petnaest godina? Glasno, silovito, razbuđujuće. Na svaki...
Svaki rob navike ponekad dobije komad svakodnevnice nekog drugog, samo da se oproba. Problem je, bar meni, bio što se tada grabi više nego što može da se ponese. Tako sam ja pravio promociju knjige gde god da su me pozivali, makar to bilo nečije dvorište. Obezbedi...