29 jun Junske cipele

Šetam tada junskim ulicama

Kučeće zaostavštine ispuštaju te mirise

Prepoznatljive za Beograd leti

Bez vode

Koje stranci udišu sa šajkačama na kosama

Suvenirima ratnih istorija

Koje koštaju dva evra u sezoni.

Muškarci proždiru zadnjice uvijene u pocepanu prljavo plavu

Teksas za najsmelije devojčice,

Dok lečim namučeni stomak iza  ćoškaste crvene zgrade

Pričaju mi lepe cipele o junskim modama

I grubim petama.

Smešim se pocrnelim nožnim prstima da ne bih gledala

Žute izraze propalih lica.

Kako lako nestajemo dok tabanima utiskujemo nemar u bulevar

Žao mi je svih tih junskih cipela, nežnih boja I oblika

Skrivale su čudovišta lišajevima izjedena

I ne sudi čoveku po cipeli već po stopalu u njoj

A junska moda koketira revijom stopala

Carstvom za fetiše, bolesnike I dokone pesme.

Čudno je kuda sve može da te odvede jedna pocrnela peta

Prosula sam oči na dečaka I biciklo

Koje je bilo isto kao moje staro parče gvožđa

Koje je sada neki novi štap

Koji koristi neki skijaš

Koje sam vozila dok nisam pohabala kolena

O zarđale zidove godina.

Curela sam rukama po mladim ramenima

Molila ga mislima da me odvede daleko od ovih tužno vrućih leta,

U junskim nehajem obeleženim gradovima.

Autorka: Marija Muždalo

Fotografija: pinterest.com