10 maj Izgubljena pesma
Bilo je to nekog čudnog dana
Kada se sat vratio u prošlost
Tada nisam znala
Koji po redu rođendan slavim
Niti da li je svanulo
Iznad crkve Svetog Marka
I nisam znala
Koliko boli kada se sat pomeri
Ne možeš ništa da promeniš
A boli!
Ćušnem ja tako
Prošlost pod jastuk
Neka spava
Meni je samo da dišem
To je znak da sam još uvek živa
Meni je samo da pišem
To je znak da još uvek postojim
Izgubila sam izgovorene reči
Neko mi je ukrao prošlost
Skrivenu ispod jastuka
Zato ja više ni ne pričam
Samo ti o suši mogu reći
I o tom satu što se pomerio
Nikada nemoj vraćati kazaljke
Nećeš moći da spavaš
Autorka: Nevena Ginger
Fotografija: tumblr.com
Sorry, the comment form is closed at this time.