U okruženju koje je postalo čistina, gde je vazduh zagadjen, ubiramo pokošeno cveće koje miriše na garež i urin. To je miris svakodnevnice...

18 juna, 2015 /

Jutro je bilo kišovito. Hladnoća se probijala kroz zidove i neprimetno se ušunjala u moj krevet. Probudio sam se, pogledao na sat i otvorio roletne na prozorima. Oktobar...

05 marta, 2015 /

      Ona je izvela svog psa u šetnju. Psa zlatne dlake, meke kao svila, dubokih staklenih očiju, u kojima je naslikana ona. Čudan pas. I ona je izgledala čudno. Nikada je ranije nisam video, izgledao sam loše, i nekog sam čekao. Nekog...

10 septembra, 2014 /

    Tvoje oči padaju u reku zaborava, dok vetar skida tvoj ustajali miris sa oronulih zgrada, i nosi ga kroz jedan mali gradić u kom je sve počelo. A ja ni danas ne znam kraj ove priče. Na staroj autobuskoj stanici, našoj stanici, gde se nikada nismo sreli, između 15h i 18h nema...

19 avgusta, 2014 /

    Pesma je napisana jedne julske ili avgustovske večeri...

18 avgusta, 2014 /

Večeras, kada laži prekrivamo tišinom, kao beli osmeh noć, dok pada, zašto bismo sanjali ? Vizije, samoća, i sloboda su davno prevazišle luksuz, i smanjile se do podsmeha skamenjenih lica. Zasto bismo sanjali ? Vernost ugledana u oku psa, davno je izčezla iz tvog oka, lica čudnih skulptura od mermera, borave u srcima, i...

30 juna, 2014 /