24 nov Dominik Kovač: Skučenost kojom je ispunjen krug

                      Lubenica                    

Prašina naslagana na odjeći koju

već niko ne koristi

I sve te sezonske iznošene stvari

od kojih me boli glava

Nevažni ljudi i dotjerane voditeljke

Par nalickanih plavuša iz časopisa

Koji je skuplji od nedjeljnog ručka

Tupi ljudi isijavaju svoju dosadu

U hodnicima

ispred prodavnica

U buticima

Gaze za sitnicama

Rasprodaja jebena rasprodaja

I malo trulog voća

i povrća

Zamisli da se prepoloviš kao lubenica

da sve puca od sočnog sadržaja i smrti

A ti samo tako ležiš

prepolovljen

I čekaš

onog koji uvijek zna za red

On se nikad ne gužva sa ostalima

ne prosipa po sebi

Nije mu prljava brada

Zamisli da pucaš kao lubenica

Na stolu

i da taj nož

Kojim te sijeku

mame i njihova djeca

Zamisli da taj nož

može da boli

onako kako prikazuju u filmovima

A ti ležiš

jebena naduvana lubenica

Djeca bi htjela dinje

Majka ih nikada nije kupila

L u b e n i c a

prska po koži

i privlači muve

Uvijek postoji neko ko privlači muve

i lešinare

pomisliš

uzdignute glave

spremne za tacnu

Zamisli da poslije toga

više niko ne može da te sastavi

i da tako raščerupan

na komade

Stanuješ u svakom uglu svake sobe

A nijedna nije tvoja

Nikad

Nije

Tvoja

Pakao

prestajem

da dotičem tabane

u njima nema ništa

osim modrine i bola

prestajem da gledam u monitor

znam da se bojim znam da ćutim

prestajem da plačem

dobro je kada su oči prazne i kad

odmaraju na preprženoj ulici

ovo je pakao zemlje i ljudi ne grizu

da pojedu

ljudi grizu da odu

prestajem da se namještam

kao da mi je stalo

znam da kada kažem -prestajem-

mislim da se obraćam sebi

Sve ovo vrijeme slutim da je još neko

tu

Tačno pored

kada ispružim noge shvatam skučenost

i ona ne boli, ona je bezopasna

Lomim kosti na parketu

Kao da je zaista stravično

pisati

o pucanju

Kada ispružim ruke shvatam skučenost

i ona ne boli, ona je bezopasna

Njome je ispunjen krug

Autor: Dominik Kovač

Fotografije: favim.com