Budim te u beskraju Trepavicama ređam slike po čelu Više je nego dovoljno Ne dobijaš nebo Dobijaš me celu Povoljno Za malo šapata i flašu starog vina Možda je loše vreme Ali ne hajem Dok pesma postoji Ja postajem Tvoja poetesa Nema veze ako jutro svane Niti ako nam nije ista adresa Neke priče Nisu za svačije oči Zato toči Toči Dok ne...
-Za poeziju je potrebna samoća. Pesnik nije timski igrač,niti će to ikada biti. On je okrenut sebi i svom unutrašnjem životu. On dolazeći do svojih personalnih,intimnih otkrića, često dolazi i do onih univerzalnih! -U poeziji nema takmičenja. Ukoliko glad sujete želite da utolite u poeziji nemojte. Pobede pesnika često...
Dolazila bi autobusom, par puta mesečno, kada primi stipendiju ili joj njeni pošalju novac. Dočekao bih je na stanici i preuzeo njen ranac koji je bio veći od nje. Crna haljina, „martinke“, plave oči i kosa, prelepo stvorenje. Zamka. „Vodi me u park. Uhvatićemo se za...
Nikada ti nisam rekla koliko te volim Eto Da te nema Niko mi ne bi toliko ćutao Da te nema ne bi bilo pesama Ja, eto, nikada ne bih pisala Da tebe nije Možda bih samo tugovala tako Živela bih u neznanju da negde postojiš I to bi mi bio najveći životni propust Ne bih...
Nikada nećeš znati Koliko te je gledala I kako je volela Način na koji hodaš Kako je krišom Brojala tvoje korake Kako je posmatrala Tvoje prste Dok prelaze po tastaturi I zamišljala Da tako prelaze po njenim Leđima Ramenima Usnama Nikada nećeš znati Koliko je volela Kako pogrbljeno sediš I žmirkaš Kada ne staviš naočare Kako je želela Da ti se prišunja iza leđa I obgrli...
Znate, pesnici o vama mogu pisati samo pesme i to ne bilo kakve pesme, samo one najdivnije pesme, i one jako iskrene, iako su neki pesnici grubi, neobrijani, iako vole da popiju, neretko i da se pobiju, negde u džepu svog srca čuvaju golubicu, u čijem su naručju najnežnije biće, i u čijem su naručju manji od makovog zrna, i čije...
I kada odeš, Sretaćemo se U mislima, Mojim snovima, Na poslednjim stanicama, U praznim tramvajima I to će biti dani Bez tvog glasa, Dodira, Uzdaha Na mom jastuku. I kada odeš, Ja ću pisati O prošlosti, Sadašnjosti, O budućnosti neću Jer je nećemo imati, O tebi, O sebi, Pesme, Knjige, Možda ću ćutati Ili plakati, Ali jedno je sigurno I kada odeš, Ja ću pamtiti. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...
strahujem da si zarobljen u nekom neboderu da ću biti previše gorda da te vidim smeštenog u sivoj svakodnevnici u kojoj piješ neka prefinjena vina i naizgled ne maštaš o drugim svetovima strahujem da me nećeš prepoznati iza neuredne kose sa suzama u očima premaskiranim u ludački sjaj strahujem da si u šumama da trčiš...
Kafa nedeljom ujutru Predstavlja sveopšte blaženstvo Zbog nje se održavam Na površini. Kada pritisak počne sasvim da me uzima da se igra mojim postojanjem predložim kafi da me spasi Jer želim još da živim i da napišem bolje pesme. Nakon par gutljaja Uvek tražim oblike Poneki simbol koji podseća Na zaboravljeno vreme protraćeno detinjstvo Na trenutke u kojima mozak nije imao...
*** rekla je da reči ne vrede (nažalost) svim pesnicima šta je onda ovo? ovaj trenutak kada možeš da ćutiš nad rečima? "kada moraš" ispravlja me ona "kada moraš...