18 feb  DOLAZAK PROMENA  

Veliko uzbuđenje vladalo je na svakom koraku. Konačno stižu toliko očekivane Promene! To je bila udarna vest u svim štampanim i elektronskim medijima. Brzinom svetlosti ta vest je prostrujala čitavom napaćenom zemljom! Deca su radosno trčala ulicom vičući „Stižu Promene, stižu Promene! Konačno i nas da obasja sunce, religiozni su zahvaljivali bogu, ateisti sudbini. Neopisivo uzbuđenje prožimalo je svakog našeg građanina i zajedno sa slatkim iščekivanjem budilo neke leptiriće u stomaku. Radnici su namah prekidali posao, brisali znoj sa ozarenog lica i bacali kape u vazduh, domaćice su prekidale kuvanje i potrčale da sa komšinicama podele radost, u školama su deca pevala pozdravnu pesmu Promenama! Bakice su za trenutak odlagale pribor za štrikanje i bacale se kao nikad dotad dekicama u strastven zagrljaj. Visoki državni zvaničnici su se samo blagonaklono i samouvereno smeškali  uživajući u radosti svog naroda. Smešak je nedvosmisleno govorio: „Zar vam nismo obećali Promene!? Eto, sad vam konačno dolaze, uživajte i radujte se!“

Svi su želeli da svoj život promene za neki bolji, prepuštajući se slatkom sanjarenju šta će im željno očekivane Promene doneti! Neko se nadao da promeni bicikl, neko auto, neko ženu ili čak ljubavnicu! Drugi su se nadali većoj plati, penziji, manjim nametima i dažbinama! Mnogi su priželjkivali posao, stan, odmor u banji ili čak na Kanarima! Izmenjena sudska presuda sa manjom kaznom ili većom alimentacijom zadovoljila bi skromnije, ali ne i one koji su maštali o kupovini jahti, aviona, društvenih firmi! Nekima je nedostajao novac da bi došli do posla, diplome, do operacije bez dugog čekanja, a drugi su pak priželjkivali da taj novac prime! Na konto očekivanih promena banke su već počele da odobravaju pozamašne kredite, trgovci su zadovoljno trljali ruke očekujući povećan promet. Nestrpljenje je dostizalo tačku usijanja, sve je zanimalo kada stižu Promene i gde će im biti priređen veličanstven doček.

Najzad je obelodanjen datum dolaska Promena, kao i to da nam stižu, kao i sve lepe stvari, direktno sa neba. Oči svih građana odmah su se usmerile ka nebu u iščekivanju da ugledaju kako nam Promene padaju sa neba. Odjednom je naglo porasla prodaja teleskopa, dvogleda i ostalih pomagala za istraživanje nebeskog prostranstva. Ljudi su se tiskali na ulazu u opservatorije i organizovali danonoćna dežurstva u praćenju dešavanja na nebeskom svodu, kako im ne bi promakao dolazak najdražih Promena.

Uskoro je stigla vest da će svečani doček Promenama biti priređen na našem najvećem aerodromu. Ogromni aerodromski prostor se pokazao ipak kao premali da primi sve zainteresovane koji su želeli da direktno prisustvuju tom velikom događaju. Pristupilo se izboru srećnika kojima će biti pružena ta retka životna prilika da dočekaju Promene. Svi su imali uzdignutu transparente u rukama na kojima su bile ispisane reči dobrodošlice, kao i lični, pojedinačni zahtevi koji treba da se realizuju dolaskom Promena.

Iznad samog aerodroma bio je podignut ogromni šareni balon sa pozdravnim rečima. Uskoro je na horizontu primećen veličanstveni džambo – džet u počasnoj pratnji mlaznjaka našeg ratnog vazduhoplovstva, koji su vukli flajere sa rečima: „Sa Promenama do nebeskih visina!“

Okupljena masa je oduševljeno pozdravljala Promene koje su razmenjivale poljupce sa visokim državnim zvaničnicama i kretale se uz svečanu muziku po crvenom tepihu obilazeći počasni stroj. Svi su sa nestrpljenjem očekivali da se Promene obrate prisutnima na aerodromu, kao i milionskom auditirijumu pored ekrana u kućama i po trgovima. Otpozdravljajući sa osmehom masi u delirijumu, Promene su polako prišle govornici. Kada su okom prešle preko zahteva ispisanim po transparentima, osmeh im je naglo nestao sa lica, što nije prošlo nezapaženo kod prisutnih zvaničnika.

Malo oklevajući, Promene su izrazile skepsu prema ispostavljenim zahtevima, naglašavajući potrebu za većim strpljenjem i jačim stezanjem kaiša. Prevedeno, to bi, između ostalog, značilo  i hitno smanjivanje svih primanja…

Promene su se posebno obrušile na penzionere, zamerajući im na nerazumnom trošenju para za lekove, banje, kupovinu igračaka unucima, pa čak i za troslojni toaletni papir! Umesto da se leče svetski prihvaćenim metodama autosugestije, da gledaju samo banjske putopisne reportaže, a da kupovinu igračaka unucima prepuste njihovim roditeljima! Neko od visokih zvaničnika diskretno je došapnuo Promenama da su ti roditelji uglavnom nezaposleni, pa su Promene odmah našle rešenje u otvaranju „sekendica“ za prodaju korišćenih igračaka iz EU. Na kraju su Promene dodale za penzionere utešnu poruku: „Uopšte nije važno kolika vam je penzija, važno je da dugo ne traje!“ Kada su  reakcije na to bili uzvici negodovanja šokirane mase i razrogačene oči zvaničnika, Promene su se brže – bolje ispravile: „Da traje, da traje!“

Zavladao je opšti muk  Izrečene reči su bile kao udarci maljem po glavama okupljene iznenađene i razočarane mase. „Da bi vam bilo bolje, treba najpre da vam bude gore“, nastavile su Promene, tj. „da bi se popeli gore, mora  još da se spustite dole…“ Huk nezadovoljne mase se pojačavao, pa su se Promene malo upetljale rečima da je „gore bolje nego dole, ali da idući gore – dole, ne sme da zaboravite na bolje…“ Razmenivši unezverene poglede sa prisutnim visokim zvaničnicima, Promene su pokušale da prilično naelektrisanoj masi objasne to plastičnije: “Vi ste poznata sportska nacija, znate da bi postali prvaci mora najpre da ispadnete iz Lige…“ Masa je zablenuto slušala ne razumevajući ništa, pa su se Promene namah okrenule opšte poznatom teniskom asu: „Novaka Đokovića znate, ako budete vredni, uporni, spremni na velika odricanja, živećete kao on! Dobro, ne baš svi u Monte Karlu, nema tamo mesta za sve…“ Dok se nervoza nezadovoljne mase, koju ti primeri nisu baš doticali, približavala vrhuncu, a primetan strah se uočavao u očima  visokih zvaničnika, Promene su došle do spasonosne sportske formule: „Zamislite Ivanu Španović!“ Mada je masa i dalje iznenađeno blenula, na muškim licima pojavio se zadovoljni osmeh. Promene su osokoljeno nastavile: „Šta mislite koliko ona može da skoči u dalj iz mesta?! Ne znate? Pa maksimalno oko 3 metra! Ali ako korakne nazad i dobije primeran zalet skoči gotovo 7 metara!!! Tako i vi treba da se vratite nazad, da bi se potom vinuli napred, do zvezda koje naravno nisu padalice!“

Posle ovih reči Promene su brzinom  Ivane Španović kod postavljanja rekorda hitro uskočile u avion i izgubile se na horizontu.

Okupljena masa ostala je zabezeknuta i razočarana. U nemoćnom besu počelo je međusobno obračunavanje motkama od transparenata.

Tako su se mnogima Promene obile o glavu i pre njihovog dospeća…

Autor: Vitomir Ćurčin

Izvor fotografija: pinterest.com

(Priča „Dolazak promena“ izdvojena je na konkursu „Promena“).