23 mar Dijagnoza: Crni Bombarder

Ulice su u mraku. Samo ih osvetljavaju velike slavske sveće, postavljene na svakih par koraka. Kao da gore od davnina. Obasjavaju našu zajedničku večitu daću. Polako isprva, ali sve sigurnije izbegavamo rovove iz vremena pređašnjih, nikada završenih građanskih ratova. Čudno. Građanski rat u zemlji seljaka. Još jedan oksimoron našeg vremena.

Ništa se eonima ne menja. Ti bi da odeš. Ja da ostanem. U tebi siaju velegradske mitohondrije. U meni čami učaureni, praotački smrad ratnika. Ja svoje komplekse istresam pred pretplaćenim diletantima što ne mogu da preture loptu po ledini do dva velika rama. Ti se danima kupaš u mlakoj vodi, spirajući sa sebe užeglu muškost koju ostavljaju pohotni i gladni pogledi na ulici.

Rodili smo se u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, pored pogrešnih ljudi. Nismo se okotili jedno pored drugog. Mene su našli u pocepanom ćebetu ispod stepeništa, tebe u kutiji pod mostom. I ima tu simbolike. Tvoj će te mostovi odneti daleko, a mene visoko. Ti ćeš u neke daljine, ja u visine.

Naš grad nije lep i nikada ne sanja. Iz njega se ne vidi more, a i nebo se jedva nazire. Korov sve nagriza. Vazduh je ljubičast, a senke mutne i čipkaste. Ne prizivam kišu, jer je od svih isparenja kisela. Nemamo rođaka, ni detinjstva. Nemamo budućnosti, ali imamo rupa. Crnih, mikrorupa. U nama su kao metastaze.

Vize, pasoši i zombiji. Helikopteri ne lete, elisu su neme. Niko se ne rađa.

Izgubio sam teksas jaknu. Preslušavam kasete i samo šum koji izlazi na kraju svake pesme je dovoljan za užitak. Hoću haos, a održavam neki jalov red. Otišla si i možda ovo nikada nije bila zemlja za nas, i kuća za svu našu decu. Ako čuješ vrati se, obuzdaj prvi nagon.

Kažeš: „Sve je sranje!“. Vrištim: „Znam, znam da je sranje. Znam ja to bolje od tebe, Jelo!“. Au čekaj! To je Ubistvo sa predumišljajem. Nema veze, zaboravi!

Sve nas je pojeo demokratski mrak!

Andrija Jocić

Izvor fotografija: akademskikrug.rs