Gledala sam „Autoportret“ sa Ljubivojem Ršumovićem. Kaže njegov sin Vuk Ršumović kako ga  nikad nije pitao, a uvek ga je zanimalo, je li za njega napisao pesmu „Vuče, vuče, bubo lenja“ i ako jeste: šta je hteo time da mu poruči? Svaki put se nasmešim kad...

Puž ima kuću, onu koju tako spretno i snažno nosi na leđima. Kreće se teško, lagano i uvijek korak iza drugih. Ponekad mu je teško, možda dok pada kiša i krupne pahulje. Tada se putevi pretvaraju u nepregledna klizališta i sjaj neba se izgubi. Poželi...

Tog proleća sam se sudarila sa knjigom „Paradoks izbora“. U njoj sam čitala zašto postajemo nervozni, nesrećni  i nezadovoljni. Jedan od razloga je prevelik izbor, sličan onom osećaju kao kada u marketu stojim ispred frižidera u kome je četrdeset vrsta sladoleda. Dok stojim, kombinacije kreću da...

Razboleli smo se od zaljubitisa. Nije baš stvarno moguće da mi se naježi koža kad me slučajno dodirneš u hodniku. Nije baš stvarno moguće da još postoje slučajni dodiri. Naši. Ne posle ovoliko godina. Razboleli smo se od zaljubitisa. Kao srednjoškolci. Samo što je sad sramota da priznamo...

 Juče mi je neko koga sam svrstavala u ono ,,moji ljudi“ rekao: ,,Ja sam specijalista. Nemam vremena.“   Sve češće čujem rečenice kao što je ova: ,,Ja sam akademski građanin. Ko je ona da mi kaže tako nešto?“    Ja imam svoju svesku ljubavi. Tu sam smjestila priče ljudi koji,...

– Šta ako ja budem jedna od onih koje nikad ne prežale bivšeg? – Ne postoji tako nešto. – rekla sam joj i zagrizla jabuku. – Šta ne postoji? Nepreboljevanje? Bivši? Takav scenario? – ispitivala me je i nestrpljivo gledala kako se davim zalogajem. – Progutaj i...

Gledaj me Ali oprezno Širom otvorenih očiju U polumraku U golom mraku Kako njišem kukovima Obrgljenih sopstvenim rukama Uz neku staru baladu Ni ne sumnjaj u to Da li te zavodim   Dodirni me Jednom rukom oko struka Drugom preko grudi Gde su svi moji ožiljci Ostali nesakriveni Gde sam ponajviše živa Gde sam ponajviše kriva Za sve...

U jednom romantičnom filmu predvidljivog raspleta kaže jedan junak: „Život nisu samo venčanja, mature, rođenja. Život su i kazne, računi, saobaćajna gužva, neke teške i ružne, banalne stvari. Nije suština da juriš samo lepe događaje. Suština je da život provodiš s onim s kim ti...

Čitala je njegove riječi, pisane drugim ženama. Tražila je… ni sama ne zna što? Pitala se gdje prestaje stvarnost i počinje fikcija i koliko još u njemu ima otrova s tuđih usana, tuđih dodira, tuđeg… svega? Nije pronašla odgovor. Samo ju je boljelo. Ne zna zašto ju...

Što sam stariji, sve češće spominjem neka stara dobra vremena. Iako ustvari nemam pojma šta je to. Došle su mi pod ruku neke kevine novine, miks nadrilekarstva, estrade i uputstva za preživljavanje penzionera. Na zadnjoj stranici, postavili su pitanje nekoj pevačici (jednoj od mnogih novokomponovanih)...