Imam 36 godina. Tako stoji u svim mojim dokumentima. Imam i tijelo tridesetšestogodišnje žene. Moja duša je mlađa od mene 19 godina. I nije ovo jedna od onih priča o reinkarnaciji, duhovima koji zarobe nečije tijelo ni ništa slično tome. Nered u mom tijelu počeo je...

-Zašto mi se ne javljaš? -Zar nije očigledno? Odlazim. -Zar ne mogu da te vidim? Na sat, dva? -Ne. Oprostili smo se. Već nekoliko puta. -Ovaj put je stvarno, zar ne? Imam takav neki osećaj. I ne želim da ga imam. Želim tebe. -Odlazim, da...

Kada je umrla, tražio je da mu kupe onaj običan drveni ram kod Kineza. Tu da stavi njenu umrlicu i zakači na kuću. Pažljivo je uvukao umrlicu u ram, obrisao staklo prvo krpom, a onda i rukavom – kao da je to mnogo važno da...

Vjetar je duvao, dok su se u oblacima odigrali neki važni ratovi. Tiho, dugo i dovoljno da spusti sve te suze niz obraz. Baš kao u nekom usporenom filmu, još jednom se vratila svaka riječ jača od mača, štita i kamena. Ne znam gdje prestaje...

- Znaš, tetka, mislim da treba da se uozbiljiš. - Otkud ti sad to? - Pa ove godine puniš trideset godina. Mama kaže da je to mnogo. - A šta ti misliš? - Mislim da treba da radiš ono što voliš, da se više smeješ i da pošalješ onom...

Devojke su kurve To je činjenica Koja se neće promeniti U dečačkim glavama Ne dok sam ja živa Možemo voditi feminističke ratove Po celom svetu Borba za jednaka prava Borba za jednake plate Borba za jednak tretman Ali nikada nećemo imati devojku Koja će reći “Hajde mi drugaricu pojebi Pa posle idi” Nikada nećemo imati devojku Koja će slatšejmovati (To tako...

– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina.   – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...

Jednom mi je moja frizerka rekla da se nikada neću udati. To je zaključila iz mojih objava na fb. Te da sam u nekom drugom svijetu. I jesam i divan je taj svijet, u njemu se redovno udajem i pravim najzabavnije svadbe. “Nisam mu po mjeri.” Od sada ću...

Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...

Večeras, na kružnom toku nekog mesta, čije se ime lako zaboravlja, ugledala sam njih. Iza mene ostaje veliki grad, u koji ću se ujutru vratiti, a ispred mene neki dečak, u bermudama, zaviruje u autobus koji je tek pristigao na stanicu. Nekog traži. Moj se zaustavlja,...