02 jun Buka i tišina

Zamisli jedan grad koji se nalazi između dve reke.

Zamisli da je taj grad – Beograd.

Zamisli jednu tipičnu ulicu u tom Beogradu.

Zamisli mrežu crvenih tramvaja.

Zamisli snopove farova automobile koji se prepliću.

Zamisli crveno na semaforu, a zeleno za pešake.

Zamisli kako se mešaju mirisi jakni i kaputa tih pešaka. Ređe pogledi.

Zamisli buku.

E, sad zamisli jednu sivu zgradu. Najobičniju, oronulu i nebo koje samo sedi na toj zgradi. Onda zamisli treći sprat i prozor. I jednu glavu koja gnjuri u kompjuter. Riđe kovrdže i nešto pega. Recesivni gen obasjan svetlošću monitora.

Zamisli da se ta glava zove Višnja. Nije ni mlada ni stara. Živi u stanu koji je nasledila od roditelja. Taj stan deli sa psom, za razliku od života. Život ne deli ni sa kim.

Višnja često zamišlja da se njena porodica ne nalazi iza stakla. Da se ne osmehuje samo iz rama. Da ne stoji nepomično na tom stolu, pored njenog kompjutera.

Zamisli da se pored tog stola za kojim ona sedi, nalazi krevet. Dovoljno veliki za dvoje. Sa nabacanim jastucima za petoro. Posteljina miriše na lavandu i na duboko plavo. Pri svakom svitanju, ona se zaleće u plavo, kao u ambis.

Do svitanja – piše. Od svitanja zamišlja kako je dan neće boleti i kako će se probuditi cela. U plavom.

Zamisli da se u Višnjinom stanu nalazi 17 polica sa knjigama. Taj broj je sasvim dovoljan za igranje žmurki. Sa samom sobom.

Zamisli da nema tepiha, zavesa i televizora. Punu sudoperu. U frižideru dve boce vina, par jaja, kesicu majoneza i ostatke od pice.

Zamisli uvek tople i čiste pločice u kupatilu. Kadu koja se blago puni vrelom vodom. Kadu koja je spremna za zaron.

Da li će ovog puta ostati predugo pod vodom?

Šta ako zaboravi da diše?

Zamisli tišinu.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com