Možda su se u nekom od alternativnih svjetova Stvari odigrale drugačije Možda sam tamo bila odlučnija Manje sebična i uplašena Iskustvom neiskvarena Pa sam uz tebe bez straha ostala Možda smo tamo neopterećeni Zajedno provodili dane Glupirali se Gledali filmove i serije Pa ljubav do jutra vodili I živjeli od sjećanja Do sledećeg susreta Možda si tamo bio...
Zamisli jedan grad koji se nalazi između dve reke. Zamisli da je taj grad – Beograd. Zamisli jednu tipičnu ulicu u tom Beogradu. Zamisli mrežu crvenih tramvaja. Zamisli snopove farova automobile koji se prepliću. Zamisli crveno na semaforu, a zeleno za pešake. Zamisli kako se mešaju mirisi jakni i kaputa tih...
Sedimo u bašti kafića i ispijamo kafu. Dugo. Gledamo se i pričamo. Kaže da su mi super te nove farmerke, ali da ne konta zašto sam tolike pare dala za nešto što je pocepano. Ipak, ja sam njemu lepa, čak i kad sam pocepana. Smejmo...
Zamisli vratiš se u detinjstvo. Recimo, imaš malo godina da sam šetaš gradom kad padne noć. Kažu ti, poješće te mrak. Ti dobro znaš da si dovoljno veliki i da mrak ne ujeda. Znaš da beton nije hladan i da su kolači od blata nešto najukusnije...
Zamisli, jednom odeš iz sebe, prosto, iskobeljaš se iz omiljenih patika i odeš, hodaš bos po toplom betonu u pravcu za koji ne znaš da li je pravi i kuda vodi a tebe, tebe za to baš briga, ti ideš i nema sile da se vratiš sebi, ne okrećeš se ne mašeš ne...
Zamisli kako odlazim nekuda u izlazak sa nekim muškarcem, na primer, srednje naočitosti. Zamisli kako se smejem sa njim. Kako govorim živo, kako bivam nespretna što mi je prirodno. I kako je sve to njemu beskrajno simpatično. Kako šetamo, zamisli, zagnjureni u razgovor. Kako se smejem glasno, i teram ga da mi iznova i iznova govori šale kojima me je zasmeja(va)o. A ume. Ume baš. Zamisli, zamisli kako me je kupio tim mojim smehom koji mi dopušta da ponavljam na njegove ponovljene priče. Zamisli da ga...
“Zamisli samo, da je tvoja majka koja je bila štreberka odlučila da ipak ostane tu noć da uči i ne ode na žurku. A zamisli samo da je tvoj otac, veran sportista, ipak poželeo da ostane i trenira te večeri i da odbije poziv za...
Zamisli, nastali smo iz ništavila. Zamisli, bili smo niko. Satkani iz praznine. Kretali se ni oko čega, ka ničemu, vučeni jedino silom budućeg postojanja. Vrteli smo se oko hiljadu osa, nošeni vetrovima vaseljene. Raspršivani na sve strane, posuvraćajući prostor, zaustavljajući vrtlog vremena. Ne znajući jedni...