ARS LONGA, VITA BREVIS

Hoću da drziš ovu knjigu,
kao podignutu pesnicu.
Kao palu pticu na tvom dlanu,
što je novo nebo pronašla.

Da je gledaš, kao divljak vatru.
Kao siroče majku.
Hoću kao iščupano srce da je digneš,
dok se krv po tebi proliva.

I kao najlepši barjak
i kao najviši barjak
da se viori do oblaka.

Hoću da držiš ovu knjigu
kao što monaha drži molitva
Kao ratnike ponos, pre nego što poginu.
Kao majka mrtvog sina, na kolenima.

Jer nisu pesnici šarlatani, niti pijanci,
njihovu krv piju najhrabriji junaci.

Jer nisu slova – već kopita.
Nit` hartija – već žile.
Pesnici su mrtvi i ne žive.
Al`prah je uvek isti. Istih bolova.

Pa, izgoreće čovek, jer tome jedino teži,
“Ars longa, vita brevis”.

 

Autor: Kosta Kosovac

Fotografija: weheartit.com

 

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.