Nikada pre toga nisam osetio pražnjenje bića pred naletom malaksalosti. Tada sam po prvi put osetio potrebu da se zapitam koliko zaista imam godina, gde živim, čega sam se sve odrekao. Strah nisam osetio iako sam učen da će mi on biti prva reakcija. On je deo...
-Hej, vidi ovaj tekst. Baš mi se dopada. -Znam čitala sam , fenomenalan je. -Sada ću da tražim tebe, da se podsetim. -Ako, lepo. -Što ne pišeš ništa novo? -Ne znam, smorilo me malo da smaram ljude o svojoj velikoj ljubavi. -Ali, velika ljubav nije smor! -Nije, ali nekako pisala sam dovoljno...
Zašto pišem? Neću da kažem da pišem da te zaboravim. Baš neću. Neću da ispadne da moje pisanje ima veze samo sa tobom, jer sam, na kraju krajeva, ja ta koja piše. Neću da kažem da pišem jer više nisi tu. Ništa slično. Reći ću da si...
Bilo je društva iz osnovne Bilo je društva iz ulice. Bilo je društva iz srednje Bilo je društva iz kraja Bilo je izviđača. Bilo je društva sa fakulteta Bilo je društva iz kraja Bilo je izviđača. Bilo je društva rok metal pankera Bilo je društva iz sportskog tima. Bilo je ljubavi. Bilo je ljubavi. Društvo se rasturalo Država...
Kazujte mi njegove stihove, Njegov zanos, žive ideale, Da zagrlim grane što su pale Pa venama i danas još plove, Kazujte mi, njegove stihove. Pjesmu onu koja ga obuče U tanane riječi pupoljaste, Što kroz vječnost u duši mu raste, Sve što jeste, što će biti juče Pjesmu onu, koja ga obuče. Pjevajte mi njegova...
Već dve pesme pratim beli punto koji mi je presekao put. Na zadnjem delu pričvršćen mu je digitalni semafor na kojem minuti teku unazad. Cifre su velike, crvene, opčinjavajuće. Ako za pola sata pica ne bude isporučena, dostavljaču se odbija od plate. Zato juri, pretiče, bezuspešno...
Odbijam da plivam U moru besmislica Radije bih stajao Na suvoj zemlji Bez kapi vode Sa ciljem. Dani se i dalje gube. Nemam funkciju. Dišem I još uvek tražim malo mira Kutak za sebe Gde bih ispraznio glavu Jednim razgovorom Sa čovekom Sa one strane ogledala. Pitam ga: Gde ja to grešim? On me samo gleda Dok se kiša i sunce smenjuju. Ne šalju...
Opet nisam sigurna Od koje si to materije Ili je 21. vek Opet uspeo da prevari čoveka A istovremeno Da mu služi da opipa sopstveni san Opet veličam svoju maštu Dok potcenjujem stvarnost Jer Drugi ljudi te vide Razgovaraju sa tobom Neki su se čak i rukovali, kažu A ja sam te poljubila valjda Opet ne znam Ili je...
Voleo bih da su stvari u životu proste, kao pravila „Ne vraćaj se na staro, nikad nije isto“, „Ne saplići se o prošlost“ i „Ne gledaj u retrovizor“. Jer isuviše sam je voleo, i nisam mogao a da ne probam ponovo. Ljubav je prosta stvar,...
Lagano sviće. Trebalo je da sam odavno u krevetu, pored njega. Trebalo je da si odavno u krevetu, s njenom kosom na svom desnom ramenu. Sedimo i ćutimo, zajedno. Povremeno me zagrliš i poljubiš u kosu, nisi ni svestan da bi baš to i on...