12 feb Priča za ljubav.

-Hej, vidi ovaj tekst. Baš mi se dopada.

-Znam čitala sam , fenomenalan je.

-Sada ću da tražim tebe, da se podsetim.

-Ako, lepo.

-Što ne pišeš ništa novo?

-Ne znam, smorilo me malo da smaram ljude o svojoj velikoj ljubavi.

-Ali, velika ljubav nije smor!

-Nije, ali nekako pisala sam dovoljno o njemu da bih sada opet.

-Pa ti o njemu i treba da pišeš.

-Ima on dovoljno posvećenih redova.

-Ma ne razumeš ,piši o njemu, piši o vašoj ljubavi, piši javno o tome. Zar ne misliš da je to malo sebično ako ne pišeš?

-Ne , što bi bilo sebično?

-Pa mogla bi nekog da motivešeš, da mu budeš inspiracija, podrška, možda baš neko pročita tvoj tekst i poveruje da ljubav postoji. Možda baš neko izleči svoje rane čitajući kako se vi volite, pa krene da traži nekog da i on voli . Kako ne razmišlajš o tome?

-Ali ima dovoljno tekstova o pravim ljubavima, o lepotama ljubavi, ne moram baš ja da pišem priče za ljubav da bih motivisala.

-Što ne gledaš ovako da svaka takva priča povećava šansu da ljubav raste?

-Misliš?

Ako je stavrno tako onda ću svima reći da je njegov zagrljaj moje najsigurnije mesto na svetu.

Da je njegov osmeh kada se golicamo nešto meni najslađe.

Da nije nimalo idealan, ali da ja imam idealne poglede na njega.

Da se talasi naše nežnosti najbolje šire ujutru pred svitanje.

Da romantičan film možete da izmaštate dok šetate.

Da su najbolji poljupci oni koje ti ukrade na vežbi u nekom ćošku.

Da ako dovoljno želite da bude pravo, to pravo možete i da izgradite.

Razumevanjem, balansom, podrškom.

Da je potrebno da jedno drugom budete mašta, inspiracija, san, volja, nikako moranje.

Da ukoliko ne čeznete da se vidite, ukoliko vam je to obaveza onda to nije to.

Čekajte strpljivo i doći će iznenada.

Ne gubite vreme tako što ćete se zaleteti na vetrenjače.

Kada dođe osetićete da je to to.

I  pretvoriće vam život u život koji ne možete da zamislite bez njega.

I u svemu ćete videti njega.

Njegove oči, njegova usta, njegove ruke.

I volećete toliko da se pitate da li ste uopšte znali pre toga da volite.

Da li je pre uopšte postojao neko.

Jer vam neće biti jasno kako vam samo njegovo prisustvo donosi sreću.

Kako vam samo njegov pogled pokreće hiljade leptirića u stomaku.

Pitaćete se zašto vas on drži za ruku tako posebno i milo.

I kako ste dozvolili da vam se tako šćućuri oko vrata.

I da nije idealno samo kada ste sastavljeni, nego je idealno i onda kada se rastavite pa se ponovo sastavite.

I da drugačije ne može.

Da je u redu ponekad prekinuti nešto, jer je to razlog za novi početak.

Vaš novi početak.

Još bolji.

Još jači.

Jer vas je to naučilo mnogo o vašim zagrljajima.

Jer ste u međuvremenu shavtili da ste jedno drugom san i stvarnost.

I da kroz par rečenica možda budete nekom motivacija.

Motivacija koja pokreće priču.

Motivacija koja pokreće ljubav.

Priču za ljubav.

Autorka: Emilija Jocić

Fotografija: favim.com