Potrudi se da ne budeš U blizini Ne odgovaram za sebe Mogu biti ljut Mogu biti i potencijalni ubica Vidiš li me zamišljenog I samo fizički prisutnog Ostavi me tu gde sam verovatno me opsedaju reči. Kada pišem pesmu Bolje da ne čujem ni glasa Čudio bih se što je iko budan U ovo doba kada je san...
sasvim slučajno polomio sam porcelansku figurinu raspetog isusa hrista (kupljenu u trstu kao relikt mršave verske osetljivosti u crvenim danima mojih roditelja) skupio sam njene delove i ponovo ih sklopio oho lepkom bila je to jedna mala smrt i malo vaskrsenje – sa dovoljno vidljivih pukotina koje samo sumnja sad može da popuni Autor: Darko Stanković Fotografija:...
Želela sam. Još jednom. Tebe. Uz stisak ruke. Koji će progovoriti. I zagrliti osećaje. Te večeri. Dok oblačiš crnu košulju. I stavljaš manžetne. Jer znaš da ću i ovaj put, odabrati crvenu haljinu. I dozvoliti da me voliš. Tako da ne posumnjaš. U kraj. Uvek si...
Samoća Sada ima ukus Tvojih usana A volela sam ih. Nedostajanje Sada ima Tvoja kolena A na njima sam nekada bila srećna. Tuga Sada ima večnost Našeg poljupca U 05:30 ujutru. Suze Sada imaju miris Tvoje kože A mislila sam Da mi ne fališ Baš nimalo. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...
Moj kraj je mrtav, i ponekad mi smeta to, Ali ima najbolje i najpustije parkove, i prodavnice sa jeftinim pićem, i mrak je drugačiji, ali je mrtav da, to mi nekad smeta, ali obojica nosimo sopstvenu umrlicu, prikucanu na čelo, istim onim ekserima, kojima su isusa prikucali za krst. dobar je ovo kraj, iako je mrtav, I ponekad smrdi, na apatinsko pivo i...
Postoji jedan pab u kojem samo sa tobom popijem rakiju. Tamo nas prepoznaju. Znaju šta pijemo. I misle da znaju šta smo. Postoji jedan park u kojem se uvek čekamo. I jedna klupa koja ćuti mnoge priče. Tu delimo šarene bombone. Tamo ja mislim da znam...
Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je iz štampe izašla knjiga „Čovjek koga su voljeli anđeli“ Vujice Ognjenovića. U RAZGOVORU S ANĐELIMA Pred čitaocem je izuzetna knjiga koja, prateći životnu priču jednog izabranika, prateći tajni mistični bukvar jednog života, pokazuje vertikalu ljudskog trajanja na prostorima Balkana. Obrad, dete...
Kad je osetila da nije mogla više, pozdravila se sa poznanicima koje je tamo zatekla i mirno i dignute glave izašla iz galerije i krenula niz ulicu. Nepun minut kasnije, čula je kako je doziva kroz tupo odzvanjanje cipela asfaltom. “Molim te, stani, okreni se. Oprosti....
Upakirana svijest U izbjegavajuće bolove; Nenadano ostvarivanje 'plana B'. Lomim naslove, loše zvuče. Jebe me krivi period Bez adekvatne inspiracije, Baš sad (baš uvijek) kad je dakako Trebam najviše. Samljevene emocije, Nikad prožvakane, Samo bacane na hrpu k'o kamenje...
Otvaram oči i suočavam se sa užasnim bolom: prikovan sam šakama i stopalima o ogromno deblo. Da bi mi svaki pokret bio sprečen, vezan sam oko struka, prsa i čela. Ne uspevam da pomerim glavu i oteram muve koje me u rojevima saleću i grizu...