07 okt Zato što to tako treba

Kad je osetila da nije mogla više, pozdravila se sa poznanicima koje je tamo zatekla i mirno i dignute glave izašla iz galerije i krenula niz ulicu. Nepun minut kasnije, čula je kako je doziva kroz tupo odzvanjanje cipela asfaltom.

“Molim te, stani, okreni se. Oprosti. Znam da ona nije ta. I znam da ovo večeras ne bi bilo moguće da nije bilo tebe. Tvoje ljubavi i tvoje podrške. Ispao sam govno, znam. Oprosti ako ikako možeš.”

***

Čudno je to kako reči kojima si se nekad toliko nadao i koje si toliko želeo da čuješ, nekako izgube sav svoj smisao i težinu, onda kada napokon dođu.

Čudno je to kako si nekad toliko voleo nekoga i sve njegovo. I čudno je to što taj neko to nije umeo da oseti kad je bilo vreme. Kada si se trudio i molio i voleo, ali kada ti se sve to tvoje što si davao, samo vraćalo iznova i još više pohabano, sažvakano i ispljunuto, bez ikakve emocije i sa nimalo srca. Sa nimalo duše.

Vremenom samo naučiš da napuklo srce sam zaceliš koliko možeš, a suze koje niotkuda i nenadano navru brzo gutaš. 

Vremenom takođe naučiš da ceniš onoga ko tebi daje sebe i ko bi te držao kao malo vode na dlanu, hranio ljubavlju i obasipao pažnjom.

Tako je njoj to isto Vreme koje je provela voleći i moleći toga koji joj sad traži oproštaj, tiho šapnulo reči onog koji joj je pre par nedelja prišao s leđa i stidljivo izjavio:

“Vidi. Ja znam da nisam onaj kojeg želiš. I znam da ti možeš mnogo bolje od mene. Da imaš nekog ko ce moći da ti pruži sve lepe stvari koje zaslužuješ. Udoban život i svega u izobilju, da nikad ne moraš da razmišljaš šta će biti sutra. 

Nekoga od koga te neće biti sramota, jer ce on tebe voditi, a ne šepati i zaostajati za tobom. Nekoga s kim ćeš moći da zaplešeš i nekoga ko će moći da ispuni svaku tvoju i najmanju želju.

Ja to sve znam. 

Ali znam i da niko drugi ne zna kako da razlikuje sve tvoje osmehe ili kako ti oči menjaju boju kad se naljutiš ili kada si mnogo srećna.

Znam i da niko drugi ne zna da ti donja usna malo zaigra kada ti se nešto ne dopada ili kako sviraš prstima na desnom kolenu kada si nervozna. 

Znam i da bih čak i ovakav feleričan kakav jesam, grabio i rukama i nogama da izmamim onaj zvonki smeh kojim se oglašavaš svaki put kada saznaš nešto lepo.

Od trenutka kad sam te čuo prvi put kako se smeješ, znao sam da si ti moja ljubav. I da želim da budem taj zbog kojeg će se on vinuti u nebo zajedno sa pljeskom tvojih dlanova.”

***

Tako se voli, pomislila je. 

Ne tako grubo kao ti. Ne sa zakašnjenjem kao ti.

Ja neću biti takva. Ja neću kasniti. I neću dozvoliti da neko juri zamnom kao pokislo kuče.

Voleću onog koji mene voli i voleću ga i duplo više od toga!

Zato sto je to pravo i zato što je baš ta priča, priča bez ikakvog felera.

Zato što se tako voli. Zato što je to ljubav.

I zato što to tako treba.

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: favim.com