21 mar U odnosu na moja pluća

Naše odrične celine cure po dovratku. Prerano je. Ne želim da se oči zgrče, prsti postanu hiperaktivni. Sa terase vidim komšijski prozor i u njemu odraz. Refleksiju premotanih filmova, prelistanih romana, progutanih čizburgera. Kad pevaš ustaljeni red reči, zvučiš originalnije od poslednjeg remek dela postmoderne. Moji tabani probijaju satensku čarapu – maštaju o opekotini mediteranskog peska.

Pružam ruke visoko iznad glave, osećam sreću pršljenova. Raduju se slobodi više od svega unutrašnjeg. Moje unutrašnje je raslo pod prstima koji su me tada podsećali na šahtu. Šah-mat. Prizivam udisaj ispod vodene površine, ali okean je oduvek distanciran u odnosu na moja pluća. Valjda jer se ona nikad ne protežu.

Autor: Marko Jović

Fotografija: tumblr.com