Naše odrične celine cure po dovratku. Prerano je. Ne želim da se oči zgrče, prsti postanu hiperaktivni. Sa terase vidim komšijski prozor i u njemu odraz. Refleksiju premotanih filmova, prelistanih romana, progutanih čizburgera. Kad pevaš ustaljeni red reči, zvučiš originalnije od poslednjeg remek dela postmoderne....

21 marta, 2017 /

U njegovoj sam sobi. Leži na krevetu, o koji svakih par sekundi udara noga stolice, na kojoj se klackam. Gleda me sa obožavanjem, zamišljeno se smešeći. Gledam ga i smešim se, zamišljajući kako ga u nekom drugom životu obožavam. No, u ovom imam nekog i...

08 aprila, 2016 /