07 mar Šta imam da kažem

Dakle, šta imam da ti kažem kao papirić na tvom radnom stolu? Ubrzano si me spustio na ravnu površinu, nisi me ni pogledao. Na meni piše da sam tvoje oko. Ona ti je to napisala, onomad.

Šta imam da ti kažem kao kap vode na tvom obrazu posle jutarnjeg umivanja? Umivaš se i stavljaš par zalogaja u usta. Izlećeš iz kuće i pravac u kola. Do nje.

Šta imam da ti kažem kao guma na tvom plavom autu? Jurcam kao da su njene oči poslednja stvar na svetu.
Šta imam da ti kažem kao poljubac koji joj poklanjaš? Ona se nasmeje i kaže: „poljubi me iz ljubavi „. I taj poljubac se zauvek razlikuje. I uvek je lepši od svakog prethodnog i za delić drugačiji od svakog sledećeg.

Tih dana, najviše sam bio Mali princ , na polici na kojoj je samo par knjiga. Kao Mali princ, imam da kažem da si našao svoju ružu.

Ja sam postao pomalo ponoćna šetnja sa njom. I poljupci u vrat. I preplitanje prstiju.

Sa njom je sve bilo drugačije. Ja sam bio drugačiji. Postajao sam sve stvari iz njene okoline. Udelila mi je radost i naterala da se zaljubim u sva njena luda detinjarenja.

Kada bih joj ujutru kuvao kafu, terala bi me da plešemo u kuhinji. Mazila se po mom krevetu i jutra sa njom bila su beskonačne ljubavne afere. Noći ne smem da pominjem.

Donela je tobogane, bombone i latice cveća u moj, do tada, sasvim jednostavan život. Naša okupljanja i sastajanja su zauvek vredna pomena.

Dakle, najviše što mogu da kažem kao njeno nebo je, da je ona svaka moja zvezdica. Ujutru se skupi u jednu veliku žutu loptu. Sija na meni.

Autorka: Dunja Marković

Izvor fotografija: pinterest.com