01 nov Čuvam jutro za tebe
Još uvek čuvam jutro,
samo za tebe.
Na četvrtom spratu.
U zgradi koja je,
generacija mojih roditelja.
Onako retro.
Na naježenoj koži,
ispod svilene spavaćice.
Uvek se pojaviš uz neki,
lagani jazz.
Uvek neprimetno,
ispod trepavica.
Tek da zagolicaš maštu.
Ti si urban tip.
Ne veruješ u te stare note.
Ali one veruju u tebe.
Baš kao i ja.
U međuprostoru.
Trenutku kada dozvoliš,
da te pronađem u tebi.
Kada zaboraviš,
da se suzdržavaš.
I da govoriš sve one kul reči,
kojima se frljaju tvoji kul prijatelji.
I ne stidiš se da govoriš o sebi,
o svemu što jesi.
A ne o onome što želiš,
da drugi misle da jesi.
Valjda znaš da meni,
ne moraš da se predstavljaš.
Da ne moraš ništa da objašnjavaš.
Da nikada neću pitati,
o onome što te plaši.
Da mene ne fasciniraju,
tvoje velike reči.
Već tvoje krupne oči,
iskrenije pred mojim očima,
nego pred nekim drugim.
I da bih svu poeziju,
ovog sveta.
Slušala samo kada je,
ti izgovaraš.
Na rubu uha,
u korenu vrata.
Dok se rasipa,
kroz kosu i misli.
Znaš,
mi se poznajemo,
više nego što ćemo se,
ikada upoznati.
Autorka: Dragana Marković
Fotografija: Dragana Marković
Sorry, the comment form is closed at this time.