Još uvek čuvam jutro, samo za tebe. Na četvrtom spratu. U zgradi koja je, generacija mojih roditelja. Onako retro. Na naježenoj koži, ispod svilene spavaćice. Uvek se pojaviš uz neki, lagani jazz. Uvek neprimetno, ispod trepavica. Tek da zagolicaš maštu. Ti si urban tip. Ne veruješ u te stare note. Ali one veruju u tebe. Baš kao i ja. U međuprostoru. Trenutku kada...

01 novembra, 2017 /