U petak, 8. septembra, sa početkom od 19.30h, u bašti Galerije Polet biće odigrana predstava „Tri gvineje". Reč je o scenskoj adaptaciji prvog dela istoimenog eseja, jednog od poslednjih radova Virdžinije Vulf, sa dodatom poezijom pesnika Vilfreda Ovena. Pred početak II svetskog rata, odgovarajući na pitanje...
Njegova beonjača guta svu upadljivost braon boje. Takva prodorna belina ne može da se poredi sa aprilskim oblacima. Čak ne može ni da se percipira čulima. Kad je došao, koferi su bili prazni. Vazduh u njima miriše na planinski vetar. Praznina nosi toplotu. Otopi kožu...
Cebu je manje poznat. Nije u ravni sa Palavanom ili Borakaj ostrvima kada sednete, zasučete rukave i krenete da kopate po internetu. Turistički je svakako manje razvijen. Po sletanju iz Hong Konga ovde nas je dočekalo dosta lokalnog stanovništa koje pruža, bolje reći uvaljuje, neku vrstu usluge....
Nekad Zbog tog “Volim te” Koje ti uspešno Ćutim danima Ne spavam noćima Ostajem budna slušajući poeziju Koja isprva Zvuči kao najlepše ljubavno pismo Moglo bi biti Upućeno meni A zatim Vrlo kao poruka pred samoubistvo Ljubav kao poslednji čin Pred svršen čin Samoubistva Volela bih da mogu da im kažem Da to i nije toliko strašno Izuzimajući iz jednačine Samoubistvo Nije...
Znaš da su se, nečije reči, rasule po nekoj tuđoj tišini? I da su ti govorile, tamo, gde ih nikada nisi slušao. Znaš da se nečija želja, zaglavila u tvojim zenicama? I da je ne vidiš, dok je gledaš. Hoćeš ujutru osetiti, da te je i noćas, neko sanjao? I da si bio, podjednako odsutan. Uvek tamo. I uvek njihov. Nikada se...
Šta kažeš? Volite se? Volite se pet godina? Kakva vam je to ljubav? Šta ste radili pet godina? Kaže, znaš mi se volimo...
“Mislim da mi sad ne treba veza.“ Rečenica kojom je počeo da me skida. A ja sam mislila da znam puno o tim klasičnim muškim izjavama. Nasmejala sam se ironično, još uvek svijena kraj njega. Nosila sam uparen veš. Valjda je to bio način da mu pokažem da sa...
Krhka. Ne zbog znojnih očiju, Ili bora Direrovih portreta. Prosto sam visoka. Nožnim prstima dotičem zemlju, Glava posrana ptičjim govnima. Mlade stabljike nežne, Duge čekaju da se prelome. Most iz kiše. Duga. Ocvali maslačak Jedva da ima koren. Bitan deo su one stvarčice Iz glave. Stalno se rasipaju, Lete, Sade, Daju sebe Misli Ili onaj poljubac Koji uvek dočeka blato. Nekada reflektovano sunce; Sada posvetlele do beline- Mogu...
Tad kad te nisam poznavala, zamišljala sam da me razumeš kad me gledaš u oči, pa sam se pravila pametnija no što jesam. Kao: mene nije lako osvojiti. Kao: ja i ne želim da me ti osvajaš. Kao: mi se samo družimo. Klinački sam nasela...
Dok su mi tvoji prsti, krali onaj prostor, na korenu vrata. Koji se oduvek, krio ispod lokne. One, koja prkosno odbija, da se zadrži gore u repu. Sa svim ostalim, skupljenim loknama. Ceo kosmos, se rađao, ispod tih jagodica. I svaki dodir, je ostavljao, jednu novu zvezdu. Rasejane po ramenima, postajale su putokaz, novim dodirima. Snažnijim i čvršćim, prstima. Iscrtale su mapu, do snova, onih laganih i neuhvatljivih. Autorka:...