18 maj Živko Kondić Zhillustrator: „U avanturi sam ostvarivanja sebe”

Živko Kondić Zhillustrator  (@zhillustrator na TW, IG, FB) je vizuelni umetnik i ilustrator koji živi i radi u Novom Sadu. Razgovarali smo sa Žiletom kako se raste od Konana Varvarina do stvaranja svojih svetova, šta ga pokreće da bude bolji i na šta je najponosniji. Upoznajte Crnu ovcu nedelje.

Kako se kod tebe razvila ljubav prema crtanju?

Kao dete sam veoma voleo stripove, rekao bih da je to pokrenulo ceo moj put. Najviše sam voleo recimo Konana Varvarina, koji je imao neke mnogo dobre crtače koji su me inspirisali. Moji prvi crtački projekti  u završnim godinama osnovne škole bili su u formatu stripa i oni su me inspirisali da upišem “umetničku” u Novom Sadu.

Kako raste (Zh)illustrator?

Jedna jedinka Zhillustratora raste strpljivo, uporno i još uvek. 🙂 Svakim novim poslom, svakim novim projektom, može se reći čak i svakim novim crtežom. Sve što raste i treba da raste, je l’ tako? Nekad se rast prikrade, pogledaš neki svoj crtež od pre mesec-dva i shvatiš „Hej, pa ja sam naučio nešto!”.

Da li ti je i koliko bavljenje grafičkim dizajnom pomoglo u ilustratorskom radu?

Ja sam u “umetničkoj” u toku druge godine promenio smer u grafički dizajn i mogu bez preterivanja da kažem da mi je mnogo pomoglo u ovom putu. Bavljenje grafičkim dizajnom mi je dalo pozadinsko znanje, razumevanje estetike, likovne teorije, kompozicije, tipografije i sl. što je veoma korisno jer su mnogi principi koji vode grafički dizajn isti principi koji vode ilustraciju.

Motivi koje crtaš su vezani za naučnu fantastiku, fantaziju. Zašto si se opredelio za njih?

Ja sam oduvek bio dosta maštovito dete, bar su mi tako govorili. Moje prve knjige su bile SF/F, kao i filmovi koji su mi se dopadali. Valjda se i potrefilo sa mojim sanjarenjima i begovima od tadašnje realnosti rata, sankcija itd. Evo i danas, sa skoro 31 godinom, nalazim se više inspirisan naučnom fantastikom i fantazijom nego bilo čim drugim.

Jedan si od osnivača projekta #Crtkamo. Možeš li nam reći nešto više o projektu i šta je to iskustvo tebi značilo?

Crtkamo je bilo zabavno iskustvo dok sam bio član. Inicijalno me je Andrijana Vešović Zombijana ubacila u svoju ideju kao eto još jednu osobu, još jednog crtača, nekog ko možda može malko da rastereti sve. Naši stilovi su dosta različiti što je isto pomoglo raznovrsnosti celog projekta. Meni je i dan danas, pored toga što ne učestvujem više zbog nedostatka vremena, drago da vidim raznovrsnost ljudi koji učestvuju u #Crtkamo, od potpunih amatera do ljudi koji crtaju dosta profesionalnije. Crtanje je jedan lep hobi i razonoda.

Mislim da ljudima u Srbiji nije baš najjasnije koje sve poslove mogu da rade ilustratori, tj. gde mogu da primene svoje znanje i talenat. Koji su poslovi koje si ti radio i koje bi voleo da radiš?

U Novom Sadu u najviše slučajeva ilustratori koje znam rade na igrama, u firmama poput Eipixa i Mad Heada. U ovom trenutku industrija igara zapošljava najviše. Druge opcije su dizajn studiji, gde dizajneri i ilustratori mogu da rade na plakatima, knjigama, grafičkim “assetima” za veb sajtove. Sve navedene stvari mnogo ljudi radi honorarno, kao freelanceri. Sa odskorašnjom dostupnošću PayPala, ilustratori u Srbiji dosta lakše mogu i da prodaju svoje stvari i usluge.
Ja sam inicijalno sam radio kao grafički i web dizajner u maloj firmi. Posle sam više godina bio ilustrator u jednoj sličnoj maloj firmi koja je radila na jednoj SF browser igri, koja nažalost nije realizovana. To je bio posao koji mi je najviše pomogao u razvijanju veštine. U međuvremenu sam radio poslove po naružbini, prodavao lične radove i sl.

Trenutno sam u avanturi ostvarivanja sebe kao freelance umetnika, težak je put, naporan, ali i vredan. Najviše bih voleo da uspem nekako da živim od svojih projekata, lične umetnosti, ličnih projekata i rada sa klijentima kao freelancer. Korak po korak.

Najponosniji si na…

Ne znam, nisam neko ko se previše ponosi stvarima, ja sam jedan od onih koji su često pregrubi prema sebi. Ponosan sam na lični napredak kao umetnika i kao čoveka, na to što sam ostao čiste glave i savesti. To su nekako stvari na koje sam najviše ponosan.

Šta Zhillustrator čita/sluša/gleda ovih dana što bi preporučio našim čitaocima?

Slušam mnoge muzike silne. 🙂 Trenutno me mnogo voze psychedelic muzika, drone-folk, americana. Par imena koja bih preporučio su Imaad Wasif, Wovenhand, Selim Lemouchi and His Enemies, Steve Von Till, iz sveta mračnije i apstraktnije muzike u mojim plejlistama su uvek razni projekti Stivena O’Malija (Stephen O’Malley) i njegovog benda Sunn O))), noviji albumi Swansa itd itd.

Nedavno sam otkrio seriju “The Americans” i veoma prijatno sam iznenađen. Takođe, preporučio bih ljudima serije “Fargo” i “The Knick”. To  su sve period drame sa odličnom imerzijom i kinematografijom. Od skorijih SF serija svidela mi se “The Expanse”, vrlo fin hard-sf., pročitao sam romane istoimenog serijala na kojima je bazirana. Filmove skoro uopšte ne gledam.

Trenutno uglavnom slušam audio knjige na telefonu, sad sam na sedmom romanu fantasy serijala “Malazan Book Of The Fallen” pisca Stivena Eriksona, imam mnoge stvari koje čekaju, sve su SF i Fantasy, nemam neki razvijen interes prema “ozbiljnoj literaturi”. Definitivno više uživam u audio knjigama i preporučujem ljudima da probaju.

Kako zainteresovani mogu da te kontaktiraju?

Najlakše možete doći do mene preko mog emaila: zhille@gmail.com i preko društvenih mreža. Uglavnom sam dostupan za freelance rad, “commission” radove i sl. Takođe, direktno od mene možete da kupite printove mnogih radova, koje lično štampam, potpisujem i šaljem po celom svetu. Imam i online prodavnice gde možete da vidite radove koje sigurno izrađujem: https://society6.com/zhillustrator i http://www.artflakes.com/en/shop/zhille

Zašto si ti crna ovca?

 Bavim se stvarima koje volim uporno i tvrdoglavo, nadam se da postajem bolji i da se to da primetiti, pa verovatno sam zato vaša ovonedeljna Crna Ovca. 🙂

S druge strane, biti crna ovca je takođe, kako kažu, story of my life često. Ne uvek, nisam ekstreman slučaj, ali često mi se dešavaju epizode “crnoovčestva”. Nisam neko ko je previše prisutan među ljudima, živim sam, pomalo povučen u nekom svom svetu. Nije to toliko loše kao što ljudi prave da jeste. Kako često volim da kažem: neksmoživiizdravi!

Razgovarala: Đurđica Zec

Fotografije: Živko Kondić Zhillustrator