07 apr Živi život!
– Negde sam pročitao da prosečan život traje 20 000 dana. Od tad sam odlučio da ga živim!
I tek tako su dve noge, dve ruke, plave oči i karirana košulja ispljunule te reči.
Posle nekih tek-tako-reči se zamisliš.
Probala sam da zaspim, ali mi je u glavi lelujala cifra – 20 000.
Malo sam flertovala sa matematikom. Namigivala joj. Govorila joj da moje bore sjajno ume da izglača mat puder. Da mi osmeh omogućava da izgledam barem pet godina mlađe. Da se moj duh opasno sprda sa godinama i telom.
Matematika, stara kurva, nije pala na moj šmek. Ozbiljno mi je odgovorila da već predugo toleriše moje neodrastanje. Da imam još 10 951 dan.
10 951 dan!
Da nacrtam mali plavi čamac i da u njemu otplovim.
Da se izgubim u Mumbaju.
Da klopam creme brulee na Monmartru i ćevapčiće u Sarajevu.
Da poginem za svoje snove.
Da poginem u kafanskoj tuči za prijatelje.
Da zaradim za one bezobrazno skupe cipele kakve sam oduvek htela da imam.
Da umem u tim cipelama.
Da volim. I da posle toga umem da volim opet.
Da plešem, iako od tih okretnih igara samo stiskavac razumem. I kolo na svadbi. I okret.
Da sam na vespi. Da mi se kosa mrsi sa vetrom negde u Lisabonu, dok su mi točkovi u Beogradu.
Da gutam kišu.
Za razlog, ne za izgovor.
Za prste koji izudaraju novi tekst.
Za tihe i mirne ulice.
Za kurve i pečenje.
Za slabe tačke i cepanje garderobe.
Za proleće u Beogradu.
Za proleće u nečijem zagrljaju.
Za kič klišee sa zalaskom sunca i rekom.
Za izvlačenje iz kreveta zbog nedeljne tišine. U jutro.
Za pivo i golog frajera na parketu. U podne.
Za uvijanje i krčkanje sarme. U noć.
Za nekog ko će umeti da me podnese dok mu pišem. Da se ne prospe po asfaltu posle toga. I da mu neće biti neprijatno da me pogleda u oči.
10 951 pokušaja da umnožim sebe na njih petoro.
Petoro koji veselo trčkaraju, veru se po drveću i kradu trešnje.
Petoro koji idu na karate i stiskaju Andrića ispod miške.
Petoro koji će me naterati da ponovo okitim jelku i osetim šta je porodica.
Petoro kojima ću priznati da bih sve opet isto, da mogu da se vratim na početak brojanja.
Tada ću znati da je to život. I da ga živim.
Autorka: Tijana Banović
Sorry, the comment form is closed at this time.