26 avg Zbogom

Kažu da se prvi mačići bacaju u vodu. Možda s njima treba da ode i moja prva ljubav. Volela sam porodicu, knjige, slike, umetnike, ali sam uspela da komore mog srca poklonim nekome. Nađe se mesta i za nekog još. Nekog posebnog. Ili sam mislila da je poseban.
Potapšem sebe po ramenu, kažem sebi „Pameti moja!“, pa nastavim dalje. Tako ide. Sa mačićima odlazi i ta prva ljubav, pa je svaka sledeća prva, zar ne?
Ne. Sećanje ne odlazi. Na moju, tvoju žalost, pa i svakog sledećeg. Nisu prave ljubavi tužne, tužno je to što ne znam na neke ljubavi da stavim tačku. Na neku ljubav. Na jednu ljubav.
Jednom ću zaspati pored nekoga i neću te se setiti, obećavam sebi. Jednom ću zagrliti nekoga i to će odneti sve što sam osetila prema tebi, opet obećavam. Jednom će neko voleti maskaru na mojim obrazima i pocepanu pidžamu na meni i način na koji plačem uz neke pesme, znaš, i to obećavam. Obećavam noću, znaš me. Bar se nadam da me znaš.
Opraštam se od tebe svakodnevno, svakom pesmom ti kažem „Zbogom!“, moje telo viče kako odlazi, al’ eto – srce pravi problem! Ludo, po navici. Po onoj kakva si ti navika postao.
I ja lažem da su ovo poslednje reči o tebi, tome se nadam. Veruj mi na reči. Zbogom. Odlazim.

Autorka: Marija Jovanović

Fotografija: tumblr.com