05 nov Zašto se nije javio?

Oktobar. Najlepši mesec u godini. Mesec naših rođendana, mirisa pečenih paprika, ajvara, vunenih čarapa, tople čokolade, poljubaca na kiši. I tvog povratka.

Njujork jeste lep, ali odlučio si da Menhetn zameniš Terazijama, a Hadson Čukaričkom padinom.

– Miko, stižem ti! – glasila je poruka. Stigao si. Ali ne meni. Kratko: „U Beogradu sam. Na vezi smo!“

Šest reči. Šest jebenih reči. Pročitala sam ih 66 puta. Od tada telefon miruje. Javljaju se neki drugi momci. Ali ne i ti. I dok čekam pojela sam celu Milku čokoladu. Od trista grama. Na tvoj račun idu ova dva kilograma viška. Pijem sa Ljubicom pivo. Posle treće „Stele“ vulkan počinje ključa iz mene.

Zašto telefon nije zazvonio?

Zato što si bednik.

Zato što sebi daješ na značaju i previše.

Zato što se igraš.

Zato što si sebičan.

Zato što si „zaboravio“.

Zato što misliš da si frajerčina jer ostavljaš na čekanju onu koja bi ti se uvek vratila. Ispravka. Koja bi ti se do sada uvek vratila.

Zato što ako se sada nisi javio ne bi se javio ni kada bi mi zaista bio potreban.

Zato što misliš da si nezamenljiv, pa si se malo zaigrao.

Zato što misliš da si toliko iskusan sa 35 da možeš da dozvoliš da se ne javiš jednoj klinki od koje si dobio sve.

Zato što glumiš dominantnog tipa.

Zato što si već to radio sa drugim devojčicama koje su onda još više trčale za tobom.

Zato što misliš da možeš da radiš šta hoćeš. Jer si bahat. I zato što sto misliš da je ceo svet tvoj, ali na pogrešan način.

Niti si dominantan. Niti nezamenljiv.

Niti si toliko dobar igrač koliko misliš da jesi.

Niti možeš da radiš baš sve što hoćeš.

I sada kada bi se javio morao bi da imaš stvarno dobro i logično objašnjenje za svoje sumanuto ponašanje.

U stvari, znaš šta. Možda je ovako i bolje.

Olakšao si mi.

Sa dva kila viška, novom frizurom i u kratkoj haljini nastavljam dalje.

Vidimo se u Parizu za dva meseca! Mada, možda ću ja tada zaboraviti da se javim.

Autorka: Jelena Medić

Fotografija: tumblr.com