05 apr Zaplitanje jezikom: Pukotine

Kažem mu ljubav

I srce preskoči takt

Kao ja što preskačem pukotine

Na pločnicima

I ivičnjacima

Dok hodam kao po liniji

Života

A ljubav je uvek

Pitanje života

Ne kao

Pitanje života ili smrti

Već životinjske borbe

Za uživanjem u nežnosti

To je rascep ličnosti

Za kojim čeznem dok sanjam

A kroz tu pukotinu gledam

Kako klijaš prkosno

Magično

Kao pasulj

Iz moje glave

Zeleno

I po koji pramen kose

Otkačen od štipaljke

Što golica vrh nosa

Kao ti što golicaš iznutra

Dok uvezuješ k’o koncem

Sve moje pukotine

Ostale posle svih mojih zemljotresa

Dopada mi se

Taj tvoj prkos

Što stoički stoji uz moju tvrdoglavost

I korak iza

I korak ispred

Mojih stopala

Dok gazim ivičnjak u krug

Parkinga na kojem smo ostavili

Tvog Pežoa

Jer mu je pukla guma

A dan je isuviše kratak

Da bismo ga gubili na tom betonu

Radije bih čekala Godoa

Na obodu borove šume

One me uvek vraćaju u detinjstvo

A sa tobom je tako

Naivno

Nevino

Detinje

Bezbrižno padam u taj ambis

Sa osmesima do ušiju

Pa kud puklo da puklo

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: Slavko Stamenić