Vreme ipak nikog ne čeka.

Nećeš zakasniti samo ako ideš baš onako kako valja, tako fizika kaže.

A kako valja?

Nećeš zakasniti samo ako ideš nekom pravom, optimalnom brzinom valjda?

Tako je logično, jel?

I.. u pravom smeru. Što je i neosporno bitnije, ali se o tome manje razmišlja. E sad pogoditi oba je malo nezgodno, hmm?

A misliš li da  je ispravnije pogoditi smer ili vreme ako moramo da upotrebimo baš ekskluzivnu disjunkciju?

Hop.

Greška u koracima.

Ovde ne sme biti ekskluzivne disjunkcije. Ovde biraš oba.

U svojoj glavi. Po default-u. Ne smeš da misliš da ne možeš oba.

Naravno da možeš. Da možemo.

Ti.

Ja.

Bilo ko.

Kada? Uvek.

Odakle ti sloboda da bar i na kratko izuzmeš jedno i smatraš da su oba mnogo manje verovatna?

Život je vreme. I život je put.

Ima svoj smer.

I pravac neosporno.

Hah, ne može imati smer bez pravca. I pravac i smer nisu isto, valjda ne mešaš te pojmove još uvek?

Ne pametujem. Samo kažem.

I nemoj da zakasniš da ti nedostajem.

Ne pametujem. Samo kažem.