Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...
Jutros sam se probudila u pet i trideset. Probudio me cvrkut malih smrznutih vrabaca na prozoru. Onih koje hranim svako jutro i znam da sam im potrebna. Muzika je svirala lagano u obližnjem kafiću, dok je neka žena spremala lokal za novi radni dan. Činilo...
U mislima ga uzmeš za ruke i čekaš, (beznadežno) čekaš da nedostajanje prođe. Tamo gde su se spojili prsti, kože se trajno zalepe – jer lepak u srcu najjače lepi. Kad ti nedostaje onaj kog voliš, skupiš se u sve nežnosti ovoga sveta i ne veruješ...
Nedostaješ mi, tek ponekad. Za osmeh za dobro jutro. I za laku noć, da ne zaboravim. Znaš, nedostaješ mi za ovo malo ostatka današnjeg dana i za ceo sutrašnji dan. Nedostaješ da me zoveš zavisnikom kofeina. Da maziš vlasi kose i golicaš gola kolena. Nedostaješ da...
Zakasnićeš i ako ne požuriš. Vreme ipak nikog ne čeka. Nećeš zakasniti samo ako ideš baš onako kako valja, tako fizika kaže. A kako valja? Nećeš zakasniti samo ako ideš nekom pravom, optimalnom brzinom valjda? Tako je logično, jel? I.. u pravom smeru. Što je i neosporno bitnije, ali se o tome...
Kada bi mi neko rekao kako mogu da vratim vreme Ja bih vratila februar Baš par meseci pred tvoju smrt I do jula ne bismo išle željne jedna druge Po prstima telefonske žice Pazeći na račune Cifre letova avionom. Kada bi mi neko rekao kako vreme da vratim Ja ne bih nikada prestajala...
Od kada te poznajem, bolujem od nedostajanja. Ne kažem da nisam imao sličnih problema i pre nego što sam te sreo, ali s tobom je nedostajanje toliko metastaziralo i zakomplikovalo se da ti to sad teško mogu opisati. Nedostaješ mi u kontinuitetu svih šezdeset sekundi...