Bio je to jedan od lepših trenutaka. Krov zgrade, kafa, prepuna pepeljara, fotografisanje i knjige, lutanje po gradu. Gotovo da sam mogla da nas zamislim u toj garsonjeri na petom spratu. Kako čitamo poeziju, kako mi grizeš usnu, kako se žvrljamo bojama, kako kuvamo zajedno i gledamo...
Zečevi su pojeli sve jagode sa stola, Iste koje sam juče, A tada beše utorak, Kupio na uglu ulice Radosti, I bulevara Proletera. Njih su Helena, Znam da te zanima to, Prodavale devojčice nasmejane puti, Čije su bele haljine žute od maslačka, Vrtele vetar pod svojim skutom. I njih su Helena, Znam da pričam očima tvojim, Zadirkivali...
Za mene ćeš uvek ostati ista danas, sutra, za sto godina, sa šminkom bez šminke sa belom haljinom na nagom telu dok ti grudi nemirno trče u susret prvim sunčanim zracima kose skrivene pod šeširom, u izgledelim farmekama kose vezane u rep sa belim starkama na nogama, u mojoj izbledeloj majici bez gaćica bosa u turskom sedu pored...