19 maj V (I)

Ranije ovuda nisam mogao da prođem,

sad sam se tu sklonio
jer je moja postojbina izgubila svog snevača.
Ne razumem zapise na odlomcima koje sam pratio,
ni da li je ovaj dolazak istovetan prethodnim:
sve će razrešiti vreme
kada se ponovo uspostavi.
Vazduh ovako teško pada kad iščezne stablo
koje ga je držalo,
tamo odakle sam došao, takav događaj bi bio poslednji.
A ovde, reč prekasno još uvek ne može biti ničija,
kao mene što su prisvojile reči,
poslednje jasne neprotumačene reči:
nikad ne izgovori na koju stranu se naslonilo teme,
nek ostane samo u tvom sećanju
kako bi mi bilo lakše da se osvrnem,
kad dođe čas, za svojim pepelom.

Autorka: Anđela Pendić

Fotografije: flickrl.com