29 sep U septembru iliti jesen stize dunjo moja

Lagani sentiš, priča o nama, o svemu što imam i nemam… Priča o Beogradu, o vremenu sa nadom i vremenu bez nade. O toploj reči, o obećanjima, o rastancima, o septembru, o novom početku. Pamtim kako sam neke poruke dugo čuvala u telefonu, čitala sam ih jednom godišnje, obično kad mi bude teško i kad mi se učini da sam sama, da sam bespomoćna. Ti čudni momenti otvore neka pitanja i spletom okolnosti naiđeš na stare poruke prepune ljubavi. Takve poruke ti znače tada. Mada ih znaš već napamet svaki put drugačije zvuče. Mogla bih o njima satima, nego… Ovo je priča o jeseni, o ljutnji, o samospoznaji, o opraštanju, o sećanju.

Septembar te podseti na sve ono sto ti se činilo da polako zaboravljaš. Podseti te na čitavu mladost, na urnebesne večeri – svima sasvim obične, a tebi su sve drugo samo ne to, tebi su nešto najvrednije što čuvas od zaborava, za čitav život vredno. Septembar u kome srećeš ljude, upoznaješ nove, u kome počinjes godinu, a ustvari si i dalje u istoj. Septembar u novim patikama, sa šminkom ispod kapaka, sa kišobranom za svaki slučaj i džemperom za prohladne večeri.

Sećam se da se on vraćao u septembru. Javljao bi se. Pisao je ktatko da bi ispao faca. Ne znam ni danas zašto sam ga volela? Sve što sam ga više upoznavala shvatala bih da nismo isti. Međutim, tako okrenut sebi, oteo mi je srce. Pisao je samo u septembru, te dosadne i smešne poruke koje sam znala napamet i koje sam znala čitati jednom godišnje, najčešće kad ostanem sama, kad pomislim da sećanje bledi i da život postaje surova rutina.

Tih poruka, koje sam znala napamet, više nema. Nema tog telefona, nema te 06..kartice, nema tih septembarski priča. Reč po reč, zaboravlja se. Ostaju osećaji… Neka daljina, dim i prašina kao u Bajaginoj pesmi.

Dolazi novo vreme. Novi počeci, novi izazovi, nove priče o nama, o samospoznaji, o hrabrosti, o ponosu, o strahovima, o mladosti, o onima koji pišu kratko da bi ispali face, o onima koji su nam osvojili srce… Priče o onome što će doći i što dolazi. O boljim epizodama, o veri i nadanjima, o prvim koracima.

Ovo nije autobiografska priča, ali je priča o nama, o onima koji sanjaju i veruju… O onima koji žive za neki septembar koji je lepši od drugih. Septembar o kome će sa setom pričati, dok se na radiju čuje: „Svirajte mi jesen stiže dunjo moja…“

Autorka: Brankica Vračaričić Mucibabić

Fotografije: favim.com