07 avg Tražim (po)milovanje

Mrak i tišina. Grotlo samoće. Bez poljubaca na tvom dlanu, i uvojaka kose na mojim grudima. Naslonjen na jastuk dok ti ponovo poklanjam reči sa nekom čudnom emocijom u grudima i maštam kako te milujem.

Tražim milovanje, do jutra. I poljupce po tvom vratu, i jutra u mojoj košulji i sve proživljene strahove na mojim grudima. Tražim pomilovanje i oprost za sebe samog što noćas nismo jedno kraj drugog, dok se valovi samoći sudaraju, a duše nam se same ljube. Preplašene, sluđene i zaljubljene.

Znam da sam tvoj. I ti si moja. Samo moja. Moje laku noć, i dobro jutro dok te milujem. Tražim da nestanem u tebi, poljupcima, tu u valogi između tvoga vrata i ramena i prstima u kosi. Tražim pomilovanje i tvoje prste u mojoj kosi, dok zidovi zvone poljupcima požude u studentskoj garsonjeri.

Jer ti si savršenstvo. Malo, slatko čudno savršenstvo. Pomalo ludo. Koje bih milovao do ludila, i koje bih da me miluje do ludila. Voliš mi se. Za dva života. Mnogo mi se voliš. Zato noćas tražim pomilovanje, za neshvaćene pesnike i pisce. Za te lutalice na planeti ljubavi, koji ne mogu bez ljubavi. Oni traže milovanje svojih muza, i ja noćas pišem umesto njih.

Autor: Nemanja Tonić